Zov dalekih obala

Pisanje je hladna voda.Premalo i ulijeniš se,previše i oboliš.Lako dok su do koljenaplitke misli plitkih ljudi.Pokraj plaže mirnog mora.Topli pijesak.Ljetna zora.Skupi hrabrostiUroni rukom, digni jedra. Prvom plimomi jakog vjetra.U daljine. Možda,ili proslaviš se, ili se utopiš.Samo zapamti.Povijest pobjednike okiti.Mnoštvo mnoštvoutopljenih,zaboravi.

KO JE TAJ ČOVEK

                   ~~~ No one will ever know                             the truth but me … ~~~ Ko je taj čovek što skuplja protekle uspomene, sve tuge smešta u prebolno srce i pomoć otišlu vraća na početak da reši protekle puteve pospanih trava, bez svetla po danu, bez snova po noći, sa uzdahom nesudjene sudbine. Ko je taj čovek što dušu ima potpunu tobom a radosti od juče, neznane, znane, hoda ih u nadi, a zna i hoće ponovna jutra iz čekanih sutra, da povrati snagu i srce umiri, uz dodire tvoje, i…