Poznanik

Bila je poznanik mojih snova. Prolazila je svake noci . Da sam znao tko je mozda je ne bih ni pustio da udje i da stoji. Spavao bi po cijele dane samo da je duze gledam. Blatnjavim ulicama trazio te oci zelene . Svaku bih gledao ali naravno nisam je nasao. Trazio sam tako godinama . Prespavao pola zivota za njen lik u snovima svojim. Cudili su se sto mi je. Odgovarao nisam. Bilo me sram. Niti sam htio da znaju za mog poznanika. Sutio o njoj sanjao je sretan.…

Da li ćeš,o da li ćeš?

Da li ćeš,o da li ćeš? Da li ćeš o da li ćeš?…Kad sve ovo prođe i ti budeš vjetar, ja fina prašina,da li ćeš me gnijevno rasuti po svijetu ili ćeš mnome pisati poruke po beskrajnim plažama vremena? Da li ćeš o da li ćeš?… Kad se sve ovo uznemiri pa ti budeš zemlja a ja hladna kiša,da li ćeš me biti žedna ili ćeš prizivati užasne suše dok ne ispucaš od sunca i postaneš jalova? Da li ćeš,o da li ćeš?… Kad sve ovo opet dođe i ti…

Maštam, stvaram, sanjarim

Maštam, stvaram, sanjarim… u snove svoje me dozivaš da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… otrov svoj ti ubrizgavam a tako ti prija… …da stvaramo zajedno umetnost. Maštam, stvaram, sanjarim… prijaš mi kao pogled na dugu, prijam ti kao prvi uzah toksične supstance koju toliko voliš da unosiš u sebe. Maštam, stvaram, sanjarim… da ćemo zajedno osvojiti svet, da ćemo se smejati dok unosimo u sebe svoje omiljene toksične supstance – -jedni druge. Maštam, stvaram, sanjarim… na vrhu smo.