Sinoć sam

Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.

TI ZAISTA POSTOJIŠ

Toliko ljubavi, nežne topline, toliko pažnje i razumevanja, koliko to umeš neznanom snagom sebe i glasa svoga iz duše preneti, da na trenutak pomislim da nisi stvarna…   Samo sam nekad u bajkama čitao o princezama dobrote ali iz snova… I nikada nisam, ni kao dečak, poverovao u bajke, ili u sve to, a ni sada, skoro da kažem, da tako ipak ne verujem …   Ali, verujem zato u tebe, mila, verujem zaista da si stvarna, moja princeza iz najlepše, istinske, ali nikada napisane bajke …   Nenaviknut na…

ZAKLJUČNO PROTEKLE GODINE

Neću da mislim o danima onim, neću se vraćati stazama starim, k’o onda u osami, napušten, sam, ponovo ne znam i niti ne sanjam, za grešku što tebe odveo nisam, za krivnje moje godina proteklih i sreći i radosti godina nekih. Neću više juče da živim niti za neku krivicu krivim naša znanja ili neznanja i nema zaključno proteklih godina, one su juče, nema ih sada, upravo suncem je nestala tmina, i vlada jedina bliza blizina, najlepša, najdraža, jedina, ljubavi moja… (Bgd, 25.feb.2018)

ONA DEVOJKA PLAVE KOSE

Ona devojka najmila, plave kose, žurila koliko brzo noge je nose da traži potpise poznatih lica, da hoda istom trasom ulica tragom nekada Tina Ujevića, pa Dom Omladine i tamo žurke, pa naši susreti i naše žmurke, i ulica moja i ulica tvoja i naša … Hoću da vidim ponovo sreću da osetim davne neprošle snove, da dodirnem juče dodirom sutra, da sutoni opet budu i jutra, hoću tu devojku plave kose, najlepše duše, i danas i sutra, i ponovo livadom punom rose, večeri juče, večeri ove, ja hoću tebe.…

NEKAD SU DALEKE BLISKE DALJINE

Što su daleke ponekad naše bliske daljine kada to nisu snovi, kada to java jeste, kada te budan sanjam, kada mi sreća iz duše moje peva najlepše pesme, one, najlepše blizine tvoje …A onda boli pokriju reke, zalede zimske čarolije sreće, zaveju pute a reči lebde u hladnoći disanja života teškog pa opet, srećom, samo ponekad, dolaze budjenja u noći snene, ponovo pitanja vetar donese, zašto su nekad tako daleke naše najlepše bliske daljine? (Bgd, 22.feb.2018) *Foto -Internet, Darko

KAKVA JE TO PESMA

Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i svi se žale, svi sanjaju ružno a lepo ja hoću, samo da zajedno, jer neću samoću, jer mnogo što šta ne mogu i neću. Kakva je to pesma na ivici razuma kad granice nema i…

MOŽDA JA

Zašto te sanjam, zašto te živim, odgovor ne znam, samo se divim kako si lepa, mila i slatka, duša predobra,nežna i glatka i moja si samo, to iskreno znaš. Možda ne sanjam, možda ne živim, ti zvezdu gledaš a vidiš mene, ti samo tražiš da mene i tebe radosne nadješ i ljubav nam daš. Možda ja jesam, možda i nisam, al’ jesi ti sreća, najmila moja, i voli zvezdu i ljubi mene, sve reči hvale iz noći snene čuvaj i uzmi i miluj mene, mila moja, za uvek, za nas.…

TORANJ SA POGLEDOM

Visoki toranj u planini stoji portir na ulazu posete broji i kad se uspnem, ljudi su stali sa platforme gledaju, svi su nam mali, daleka vozila, daleki ljudi, al’ ja samo ćutim, niko se čudi što tebe vidim na putu onom tada dalekim, tada sa bolom, a sada veselu, na putu srećnu, i pružaš mi ruke uz pesmu nežnu, greješ mi srce, dodiruješ duše, boli kod mene sasvim se ruše, pa čak na tornju osećam tebe, snagu što zračiš da lečiš mene, mila najmila i draga moja. Sići ću jednom…

TVOJ DOLAZAK

Na peronu čekam minutu stotu a tmine sviraju poslednju notu one iz prošlosti zaborava zapisanu simfoniju boli i tuge u tvome životu, al’ više neće, tebe ja ne dam, sreća od sada, ja tako znam, i neka traje i neka bude, i neka dana, zore nek’ rude, i sada i posle, ovde il’ tamo, uvek smo tihi zagrljaj vetra i njišemo zanosno po ivici spektra svetlosti prizme, razlaganja boja, osećam davno, samo si moja, uz lepote duše ljubavnih nada, po zamisli tada, baš tako sada, tebe, mila moja… Sad čekam…

ČEKAJUĆI TEBE

Nisu sastanci samo radi rastanka u našim gradovima, na našim livadama, na stazama traženja naših uspomena i divnim našim rečnim obalama, sa tobom samo, uvek mi neznanoj, sa tvojom dobrotom, večno mi novom, već ljubav caruje našim stalnostima, pa onda ti kažem, istinski samo, i sastanak i rastanak, ovde il’ tamo, deo je ljubavi, java svih snova, lek dodira duše, lepota nova, to što razume sva vernost tvoja, mila moja… (Bgd, 29.Jun 2017)

KLUPA ŽIVOTA – 2

Ja sedim sad sam na klupi života ne vidim kiše, sunce, noći i dane, i ponekad čekam zora da svane, i ponekad čekam leta u zimi da tebe donesu, ljubavi moja, pa žedan tad vode da se napijem sa izvora ljubavi i tvoje lepote, pa popnem se onda na vrhe planine i puteve gledam i pruge nadgledam, ne bih li tebe video tamo, ne bih li tebe doveo vamo, na klupu čekanja, na klupu života, da tvoju ljubav i moju ljubav sklopim u nama i čuvam za nas. Znam te…

BLIZINA DALJINE

Upij me sasvim u mirise kože, oseti me onda u porama duše, približi sudbinu isped samog mene, položi me na oltar zadovoljstva tvoga i tamo mi budi voda sa izvora da blizinu pijem kad daljina nema i tvoja da budem blizina daljine, pa ljubav nek pruži cvetne livade, one dosanjane, o nama, za nas, za odmore duše, za umore tela, te daljine od nekad, blizine za sad. (Bgd, 11. Jun 2017)

JOŠ MALO MOLIM

U želji za tobom ja molim svanuća Ne znam čuvati tvoje uzdahe, Daljina me nije ništa primirila, Ne umem više pronaći snage Tebe milosnu na grudi da privijem I volim i pijem te previše nežno Samo tamo, na ležaju sudbine, Kod čekanja tvoje sreće jedine, Pa molim onda za svaki dan U mom srcu da budeš najdraži san, Ta lepota žive jedine nežne.                                                (Bgd, 07. Jun 2017)

LIVADA ZVEZDA

Znam da i ti hoćeš zvezde na livadi, rosom da umivaš umorno lice, znam da hoćeš život da živiš, pa onda pretvori trenutak takav u vreme pamćenja, moja lepotice, narosi se rosom ljubavi moje, nadživi želje i moje i tvoje, stisni me nežno u željama jakim, ljubi mene i nauči da volim isto k’o ti, uvek k’o ti, tamo, na livadi zvezdama punoj, na istini čekanja dugoj, nauči i mene, baš upravo tamo, mene, života tvog, najzad, onamo, na livadi tvoga života, ja samo… (Bgd, 02.Jun 2017)

ČEKAM

Neću da pomeram veliku uspomenu što tebe sad zove, što tebe sad čeka, hoću da osetim najdražu promenu moga života i postojanja, da tebe nosim zvezdama sanja, novih vidika, najvećih nadanja, ti, zvezdo najsvetla moga života, od onih još nežnih vremena poznanja duše najdivnih, najlepših snova, ovde od juče, danas i sutra, još čekam ja… (Bgd, 02.Jun 2017)

DRHTAJI DUŠE NA VETRU

Tada, travka podrhtava nežnim povetarcem onim što duše nam seća je milovana, a jedna je, sama, tamo na proplanku gde trava i nema, gde duše ne žive, a ona je jedna, plašljiva, sama, raste i boli odživi na suncu gde hlada nema, i nevid je svuda, na proplanku naših proteklih života. Tada, ja neću ubrati travku nežnih drhtaja, hoću da milujem više od vetra, hoću da zovem i vičem tebe i ne znam ja gde sam, ne znam za sebe, a travka je nežna, drhti i dalje, pa zlate kapljice…

SPAVAO SAM TE

U dvorovima saznanja naših, pa i u holu onog nedorečenja, na paperju najnežnih ženskih dodira, ili u snovima, ili na javi, ja sam ti bio najdraži, pravi ljubitelj tvojih strofa ljubavi što precrnu tminu u dane pretvoriše, što dugo čekane šapate doneše, a opet, ja ne znam, u snu ili javi… Spavao sam tvoju lepotu, voleo sam tebe divnim sutonima, mazio te stalnu u mokrim jutrima, pio sam te žedan, dopio te medan, i opet, ja ne znam, u snu ili javi, te nesaznane istine naše planete, ali, ipak, ja…

JEDNOM ONA ZVEZDA

Jednom kad vidiš onu zvezdu, sa svetlošću prepunoj ljubavi, oštre jasnoće predivnih sećanja, nemire tvoje odmah izleči, i miluje oreol tvoje lepote, ljubi neljubljeno skriveno tvoje, i čuva te, pazi da niko ne zgazi tvoje reči i postojanje, pa ne ume niko tako da voli na istini skrivanoj godinama kad moja si bila, a nisi bila, e ta baš zvezda, najsvetla zvezda, sa sklopljenim zracima molbe za tebe, to sam ja.   Pogledaj gore, pošalji milovanja, moja ljubavi, naših sećanja, poljubi mene, podari mene, to sam ja.                                   (Bgd, 30.Maj…

TEK ONDA

Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i nežno miluješ, tek onda, tog jedinog bezvremena, ja sasvim biću tvoj. (Bgd, 18.Maj 2017)