Voli me

Ti si svjetlo, ti si noć, ti si ljek i moja bol, ti si jedina stvar koju želim da dodirnem. Ti si groznica, nije me briga, zato što nisi tamo bila! Dozvoli mi da uzmem tvoju prošlost, možeš vidjet svijet koji te doveo. Voli me kako želiš, gubim se, nestajem van! Svaki centimetar tvoje kože je sveti ždral moram da te pronađem, samo ti možeš zapaliti moje srce. Ja ću ti postaviti svoj ritam, jer ispravno nisam dinamitan!

MIRISI TREŠNJINOG CVETA

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću. Magla je pokrila sve zaborave ja sunce čekam, Andjelu dragi, da stignem tamo do mile moje, i moram da hodam neznanim putem jer osećam pravac, mirise trave, i cveta trešnje, i dušu Andjela, dobrotu Tvoju nebeskih visina. A tebe molim, Andjelu mili, pevaj joj mirise trešnjinog cveta neka joj snovi što lepši…

KO ĆE DA VRATINEZNANO PROTEKLE GODINE? Nisam kriv jer nisam znao,godine lutanja sam odbolovao,meseci postali preduge godine,tuge su mnoge radosti smenile,a ti si bila, najdraža moja,neznano sama unutar mog srca,bez ljubavi moje, bez nas sa nama,i godine išle, redjani kalendari,svi dani novi postali stari,a ja sam lutao i nisam znao,nikakvog znanja nisam imao,mila moja. Sada,kada je sabrano vreme veoma proteklo,ja minute vraćam svih onih godina,i trudim se veoma da bude sa namasve propušteno, sve nerečeno,sve obećano, sve ostavljeno,sve da nam vratim,sve naše da bude,jer niko ne može meninikada da proba…

TVOJE ZABORAVLJENE REČI

Danas sam našao tvoje zaboravljene reči; strane izbledele malo, hartija nešto starija, žuta, a reči tvoje iza korica, čitam i vidim, opet se setim, tebe iste od danas i onda, radost što donosiš u ranjenu dušu, što lečiš opet sve moje boli, one od znanja i od neznanja, mila moja. Danas sam našao posebnu knjigu na posebnom mestu, tvoje zaboravljene reči i osmehe čitao nenapisane, i čitao tebe, i čitao ljubav, ponovo, mila moja…                Darko                (Bgd,31.okt.2018.)

SANJAM SVE OVO

Besciljna šetnja stazama bola neznanog grada kraj neznane reke, ni ljudi nema, a ruke daleke, a oči skrivene za oblakom crnim što preti danju i noću jedinim voljenim, ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim, u nemoći svojoj pomoć ti tražim, veoma veliku, veoma sada, a oči daleke … I dalje ne znam kuda do tebe još jednom da vidim najmilo lice, da dušu ogrejem svom srećom tvojom i srce ozdravi svom željom mojom, da te bar nadjem u crnilu šetnji, i prosvetliš radosno sve ove tuge neznanja…

OPROSTI MI

Oprosti meni, premila moja, što nisam znao za dane protekle, u ranoj zori sam tražio zoru a usred dana svetlost čekao i nisam znao, ni slutio nisam, da posle noći dolazi dan. Oprosti meni za lutanja tvoja, za tvoje staze neznanog puta, jer baš zato ponekad duša mi luta od onog dalekog do ovog sad. I snovi neznani postaše stvarnost i neću više za juče da znam, izvini za tada, neznanje oprosti, i budi mi sada duga najdraža, ti moja duga, ja tvoja duga, da posle kiše boje razliva, one…

Sinoć sam

Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.

Krov

Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada   Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni   I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac   Trajati baš onoliko Koliko treba da traje Poljubac na krovu neke šestospratnice.

BLISKA DALJINO MOJA

Ne gledam više strane kalendara jer stoji vreme a boli rastu, ne spajam više kraj sa krajem kada su krajevi sve dalji i dalji gomilani računima besramno visokih, tražeći potpunu propast nekada više srednje životne klase, i zato su boli života jaki a izvor vode zatvoren odavno. I dok nosim ponovo stvari prošlosti, dar Domu za stara lica, ja, koji nemam, ipak sam bogat, jer duša je radost tvog postojanja, vesele, mile, divne ljubavi, i tebe sam zatvorio u moje srce da si mi blizu, moja stvarnosti, moja lepoto, najlepša…

KO JE TAJ ČOVEK

                   ~~~ No one will ever know                             the truth but me … ~~~ Ko je taj čovek što skuplja protekle uspomene, sve tuge smešta u prebolno srce i pomoć otišlu vraća na početak da reši protekle puteve pospanih trava, bez svetla po danu, bez snova po noći, sa uzdahom nesudjene sudbine. Ko je taj čovek što dušu ima potpunu tobom a radosti od juče, neznane, znane, hoda ih u nadi, a zna i hoće ponovna jutra iz čekanih sutra, da povrati snagu i srce umiri, uz dodire tvoje, i…

MOŽDA

Možda samo sanjam, možda i ne živim, moguće da spavam sve lepote tvoje u ramu svevečnom te ljubavi moje. Najdraža plavetna lepotice moja čuvaj me k’o juče, danas ili sutra, i protekle godine, večeri il’ jutra neka budu sa mnom, il’ bez mene tvoja. Možda samo sanjam, moj najmili cvete, na mesecu snivam protekle susrete … Možda … (Bgd, 29.04.2018.)

GDE SU NESTALI TRAGOVI …

Ponekad pitam gde su nestali tragovi nekada šetanja naših jer uvek i sada kao i tada smeh svetli staze gde mi smo bili, onako prijatni, onako mili, duša iskreno prenasmejanih od prijateljstva predugo dugih … I praznim rukama grlim te sada i prizivam opet, kao i tada, iskrene reči, a ljubav željena, najpoglede snijem, a neznanja skrivena, a tragovi duše ostali dugo iza vremena kada smo snili kao frendovi iskreni tamo, i tako tada, i tako samo … Gde su nestali tragovi oni nekada šetanja veselog našeg, jer sada smo…

JA ŽIVIM TVOJA SUTRA

Upiti neznani nestali tada, nisam ja onda, nisam ni sada, pa nosim terete naše prošlosti, ne znam, ne umem, saznanja nemam, umorno listam slike radosti i probam da ćutim, ne mogu da pitam, gde su lepote onih dolina, skriveni mirisi poljskoga cveća, da li nas čekaju blizine daljina tamo da vesele opet nas nose, tamo, gde sreća i jeste najveća, tamo i opet, tamo i nas. Odmorno probudjen ovoga jutra svakoga dana osamne sobe radosno tužim tvoje osmehe, ćuteći urlam reči za tebe i nemirno živim sva tvoja sutra i…

ONE LIVADE – 2

One livade mirisnih trava iz prošlosti vratile ponovo sreću i cvrkutom života iz zaborava kroz zrake sunca u nežne snove radosno pozvale dolaske ove iz mojih snova i jave moje da vratim se tamo na poznate pute, na iste livade mirisnih trava, bez ikada, bez nekada, zaborava. I zato želim, sa tobom hoću, povratke naše neću da brojim, ja tamo jesam i kada nisam, kao kad tu si i kada nisi, i budan sanjam livade naše onih mirisa tebe i mene i samo sa tobom ja tamo jesam kada danas…

ONE LIVADE

Hoću da ponovo odem na livade one moga detinjstva gde putevi dugi bliski su bili tamo smo srećno zajedno snili bez osama, bez onih težina, boli, gde budan sanjam i sanjiv te volim, na livade one ti mene vrati da spavam i snijem te mirise sreće na tepihu trave zelenih vlati. Hoću ponovo da odemo tamo gde rastu kaćuni na vlažnoj travi, gde jaglaci požute brda a ptice se bude i cvrkuti svuda upletu tišinu sa muzikom sreće i mira prirode tamo, na zelenom moga detinjstva. Hoću da ponovo odem,…

KAKO DA KAŽEM “VOLIM TE”?

Mislim i ne znam, ne umem da kažem, “Volim te” – to nije pravo, ne mogu da lažem, jer nije to hvala za tebe mila, to nije za više nego si bila, a mene iz tuga sasvim izvukla i vratila suncu, povratila tebi; sve davno poznato u novo isplela milošću svojom, ljubavlju vernom, od mene učinila osobom nežnom, osobom tvojom, i mojom i tvojom… I zato hoću, al’ reči nemam, istinu reći, al’ više ne znam, nemam ja reči lepših od ovih, nisam pronaš’o izraza drugih, pa pišem dve reči,…

OPROSTI

Oprosti što nisam gledao listove kalendara kako prebrzo piju godine protekle i lome dobrote koje znali nismo, udaljeni sasvim od nas što mi smo, prelepi, predobri, ali razdvoj’ni neznano, pa onda me od ove blizine daljina zaposele misli i draga sećanja… I onda pišem, i zato pišem, za tebe dišem i za tebe znam. Oprosti što sunce ne videh od svetlosti jake, unutar kruga novih života, što tebe ne saznah kompletne lepote pa onda tek sada si postala jasna, najdivna moja blizino daljina. Oprosti što nadalje šetam stazama našim i…

BLISKA DALJINO MOJA

Nisam te upozn’o neznano Da te zaboravim nekad, Da slike tvoje izblede Da skloni se lik tvoj. Da ostanu snovi samo u snovima, Da tragove odnesu vetri nad nama, Da patina zaborav pokrije sama, Da sve što je bilo bude da nije. Nisam te video znano Da te izgubim nekad Da mene ostaviš samog, Da nisam obećan, tvoj. I nikad ne mislim I nikad neću, Drugu ne tražim i neću sreću, Kad imam tebe Uvek kod sebe, Pa neka su slike, Pa neka i misli, Pa neka i tebe, Ponekad,…

TAKO MALO

Ranije nikad verov’o nisam da male stvari velikost čine, a sada te poznam i osećam stalno i ljubav si svuda, sa mnom, odavno, i najzad znam da malo od tebe, bilo reč, dodir, što dotakne mene, to tvoje malo za mene je mnogo, nenaviknut tako, možda sam mog’o zahvalnost još više pokazat’, reći, pa one najlepše zahvale izreći za tebe samo, ljubavi moja, nestvarnih dodira najlepše duše ja hvala kažem i radost nek’ tvoja svetlo mi bude gde tuge se ruše, gde samo mi možemo biti, na paperju duše iskreno…

HAJDE DA ZAJEDNO

Hajde da zajedno otćutimo sve radosti postojanja našeg da bez reči još više saznamo da ljubavi dosta nije još bilo, da buduće pokriva sve što se zbilo i lepše dolazi jače, snažnije, pa sve će obično nam biti važnije u danima satkanim od prošlosti naše i najveće ljubavi tvoje i moje, samo za nas. Hajde da otćutimo zajedno ove radosti dodira duše, hajde da kažemo pogledom da naše sve je postalo jedno, još ljubavi nam donosi buduća nada, pa hajde da veselo zajedno ćuteći kažemo da. (Bgd, 24.nov.2017)

JEDNA MALA DEVOJČICA

Jedna mala plavušna devojčica i dalje je stajala na onom uglu naših sećanja, ispred ulaza doma kulture, čišćenog prilaza, a sneg je bio, pa promrzlog lica jedva je rekla, pitala mene, da li ću čekati uporno tebe i posle onda, i posle juče, i uvek da li ću dušom tvoj biti a znaš da ljubav ne treba kriti, nikada niko, od nas, nit’ od tebe. I samo sam nerazumno upitno gledao jer tada sam upravo andjela video, tu malu promrzlu devojčicu iz naših snova u domu kulture, a pre bilo…