Sinoć sam

Sinoć sam, jadna ja, Sanjala tebe ponovo Kako mi grizeš usnu I kako mi stiskaš ruku I kako me pakleno gledaš I šapućeš moje ime Sinoć sam, glupa ja, Plakala zbog tebe ponovo Jer sam se setila Mirisa tvoga parfema Koji je ostao na onom duksu Koji si mi dao Sinoć sam, prazna ja, U sred noći probuđena, Za tobom ponovo žalila.

Krov

Sedimo na krovu neke šestospratnice I gledamo u svetla našeg grada I svetle naše oči I svetli moja nada   Nada da ćes se u jednom Pravom trenutku Kad se mnogo zapričam Okrenuti ka meni   I staviti svoje drhtave usne Na moje izgrižene I da će taj poljubac   Trajati baš onoliko Koliko treba da traje Poljubac na krovu neke šestospratnice.

Izustim li eho tvog glasa, Hoće li me obasjati tvoja svijetlost, Hoće li odzvanjati bubnjevi tvoji njedrima mojim, Ili vilin kas gaziti stope moje?   Hoćeš li vidjeti kroz šumu mojih sjena ostavštino pogleda tvog? Hoćeš li nozdrvama svojim osjetiti moj strah ili moju hrabrost?   Dopusti da predosjetim, Da iskusim empiriju.   U ovim đavoljim krugovima empatije

Hladna balada X

U čulu vidim pesmu i istinu i čujem slutnju kako trepti sjajno, neodlučno i cepa dimenziju sveta koju udišem pesmom. Treperi mir neobjašnjene ljubavi i vreme stane u trenu kada izdahnem svežinu reči i njenog imena. Apstraktna krv iz dlana i obećanje pomirenja potekli su u jednom uzburkanom talasu koji u neukrotivoj snazi ispisuje nove zakone. Ako poželim ratna krvava stvorenja treba samo da pogledam izvan u svod koji plače; u svod koji izvlači njen lik iz ponora ovog dana u ritmu koji je unapred ispisan dole na zemlji. Isto…

Sonet XI – Poljubac

Udahni vetar, zvezdanu prašinu, Srobi oluju, oblake zaledi, Oživi reke, njihov miris bledi – Skreneš li pogled, začas treptaj minu.   Mi srešćemo se uz svečani prasak I tihu pesmu prirode i tela Što na par reči lako bi se svela, Na tajni sudar i pobegli časak.   Umiri drhtaj i na tren ću tada Disati spokoj slikajući snove I tajni šapat što me sebi zove.   Otplovi potom i nestaćeš, mada Čitav je život zarobljen u času, U jednom trenu i nevinom glasu.   2017.

Sonet VIII

Očiju tvojih gde jedino ima – U gomilama prostih bledih skica I jedva čitkih stihova i rima, Puteve tražih makar do tvog lica.   I kad je staza postajala manja, Ja otkrih tajne odaje sećanja Kako bih reči za tebe ukrao, – Ali sam sramno lutao i stao.   Tu šum sam poznat disao, a tada Skriveni oblak sa druge planete Zagrme burno, te postadoh dete   U gruboj igri vetrova i grada, U nežnom plesu pesme i usana, I stih tad sleti kao prvog dana.   2017.

Sonet VII

Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu.   Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi.   I sve onda reci – kako ima žara Kuda god koračaš, sve dok srca daješ I kad ono jako za nekog damara;   I dok hodao si, nisi zadrhtao Jer kada zaboli, osetiš da traješ U nekome kome…