ŠTA JE BILO I ŠTA BIĆE

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Spopala me želja da na noge skočim

Da izađem, da radim bilo šta samo da se zabunim

Ali ako podignem jedan prst

Ako ne ostanem potpuno miran, znam dobro da će da me pogodi

Znam dobro šta će mi se dogoditi, izlazi mi pred oči

Ne želim da mi se to dogodi

To će uvek doći prerano, taj krst

Ne mičem se, ležim i osećam kako se trunim

Naglo se prenuh iz jednog takvog sna

Probudio sam se, potom sam sanjao neki drugi san

Živeo sam na dvoru careva

U drvenim palatama tako hladnim da su se zimi iznad vrata apatije

Obrazovali ledeni stalaktiti u mojoj duši sve do dna

Budan pred hrpom bele hartije

Buktinje, ledene svetkovine creva

Uniforme, ramena što podrhtavaju, svet obrisan

Sve je to izčezlo, šta je bilo i šta biće

Umesto toga ostaje nešto u mlakoj sobi, trepti na zidu

Nešto što neću da vidim

Trebao sam mu da bi postojao, makar i prikriven u tihom predgrađu

On je meni bio potreban da bih sam osećao svoje biće

Ja sam pružao tu grubu građu

Tu sirovinu koju imam napretek, dim

S kojim ne znam šta da činim, a dani idu, idu,..

Postojanje, moje postojanje odumire

Njegov udeo u igri je što predstavlja, stoji preda mnom

Dočepao se mojih dana

Da bi mi predstavio sebe i više ne primećujem da postojim, gubi smisao

Više ne postojim u sebi već u njemu, u njega sam uvirem

Za njega sam jeo, za njega disao

Svaki moj pokret ima svoj smisao izvana

Tamo, tačno preko puta mene u njemu tamnom

Ne vidim više ni ruku koja ispisuje slova

Ćak ni rečenicu koju sam napisao, i iza, sa druge strane papira

Vidim njega, zahteva kretnju

Čije postojanje ta kretnja produžava, učvršćava kroz gubitak rastojanja

Samo sam sretstvo da mu omogućim da tako oživi iznova

On je bio moj razlog postojanja

Oslobodio me je od mene, svaku pretnju

Šta da radim, ne micati se, da li iko to kapira

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting