SOBA MUZEJ

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Duge ko vjecnost su mi noci
svaki trenutak tugu toci,
suza s’oka na srce mi pada
kao da pita; a sto cemo sada?

Soba u muzej  se pretvara
scena ; Ja i ti, puni zara!
Nosena krilima ljubavi
bila sam ko voce kad sazri.

Drugi zid; slika bola!
Moja dusa ,sama i gola,
nema snage da ista sakrije
svaki cas kaze; tesko mi je!

Treci zid, nema slike,
ni svetlost, ni vidike,
buducnost  je tu  stala
ja za ovako sto nisam znala.

Moja soba zacaran krug
od zida do zida, put nije dug,
na jednom zidu, srce gori
na drugom tuga viori.

A zadnji zid prozor ima
otvaram ga i rjec se otima.
Zasto ne das dusi spokoj?
pitam tebe; boze moj!

7 thoughts on “SOBA MUZEJ

  1. Pozdrav i tebi, shadea!
    Bas mi je milo sto si zapocela komentirat ,otvorila mi vrata .
    Jer posto sam nova, tek pocela pisat na,,POEZIJA ONLINE” bilo mi je malo tesko.

    1. Neka ti ne bude teško Fara,svi smo ovdje iz sličnih razloga…jer volimo stihove:)Pisati,čitati..jednostavno uživati u njima i druženju:)
      Dobrodošla k nama!:))
      P.S. Kad odgovaraš nekome onda klikni na “odgovori” ispod komentara na koji odgovaraš – jednostavnije je i preglednije:))

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting