Skica

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Скица
за ову слику настала је сасвим случајно,

незвано, у ”тешком трену”,

док сам, наслоњен на сјену

у дрвореду од три џипа и једне липе,

с два телефона и нервозом приде,

чекао и чекао

из шопинга жену.

 

Фрагменти, набацани редом у покушају:

Брзи поглед лако игнорише црну траку тротоара,

линија свјетлости дебља и расте :

два блистава мермерна степеништа

са шљокицама у газиштима,

стишћу елоксирану вертикалу

што подупире ноћ

никшићку, септембарску, безмирисну.

Лијево – бутик меса. Десно – кућа хемије.

У лијевом видном пољу

месар на лактовима , ниједне муштерије.

Десно два реда дама у благој тишини,

на двије касе престижне парфимерије.

 

Слиједи  сива трака сјећања намочена сјетом:

некад лијево био излог намијењен одјећи,

десно – кафана мала,

бифе, славни, такозвани ”стојећи”.

Лијево живо – неко проба и понеки купац има,

десно дерт, проза и поезија,

звекет чаша, жамор и мирис дима.

 

Онда фрагменти за позадину:

нека тамна маса буја,

надолази зебња пријетећа,

преко коловоза,

са вјетром и првим лишћем извиру:

ограда градилишта

и контејнери препуни смећа.

На мјесту биоскопа бившег и

још понечега бившег што из сјећања чили,

зјапи рупа – почетак ограђен.

 

А, даље, преко, несвршетак ограђен:

у  мркомодром плашту неба

над тргом и сувом фонтаном,

штрчи и режи глава

некогсауруса тек откопаног –

силуета бившег ”дома револуције”

такозваног.

 

На крају,

захвалност на асоцијацијама

за ову недовршену слику

дугујем једним дневним новинама,

једном колумнисти

и једном пјеснику.

 

(У Никшићу, октобра 2010.  , уз Витову: ”Соња изађи да скитамо”) и уз
Балшину колумну у ”Вијестима”)

 

 

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting