Sećanja na budućnost

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Secam se necega sto ce biti,

ali cekam proslost sadasnjosti,

i gledam…

strujanje lepog vremena,

miris u vazduhu i mnogo ljudi,

duzina,starost nasih korena,

i prazna stranica dela zivota,

gde mladost putuje velikim brzinama,

kida jedan zivot zacetkom drugog,

planine i reke,gradovi i sela,

voz ide negde,gde mene nije bilo,

sve je sivo,

negativ mrtve prirode prvo je slovo grada,

u kom se ponovo radjam,

jednom sam umrla…

i sada,u vremenskom vozu drugo ja,

sanjam stepenice problema i srece,

ljubavi i mrznje,

one propadaju,a u daljini,

smenjuju se slike moga detinjstva,

i rane starosti…

vidim velike usne…

nesto govore ali zvuka nema,

obrazi mi gore i slika bese jasnija,

drzim ga za ruku,gledamo se,

reka prati nas korak i odbrojava…

reka…puna satova koji stoje,

voli voda nas,i mi nju,

poznaje nas…pitala sam reku,

gde je on sada,

zivi li ili je umro onda kad sam ja,

zna li da me nece vise videti,

reci mu reko,ukradi mu koju suzu za mene,

sedece na klupici i cekace,masta…

cekace,a ja necu doci.

voz tutnji,blizi se radjanje,

glas se sada jasno cuje,

“volim te ljubavi,volis li ti mene?

zamisli zivot,pozeli zivot,

ti i ja…

ti si meni sve,

najlepse oci sveta gledaju u mene,

i devojka koja me ima,imam i ja nju,

i…nisam ti rekao da……

PUCANJ!

ne cujem vise njegove reci,nema slika,

sve je stalo,i sve pocelo.

dim,voz stade,

novi ljudi,nov svet,nov zivot,

mrtva dusa rodjena hoda,

i opet polako umire.

volela sam,volim,i volecu…

i govorim na glas,cuce me…

“seti se buducnosti nekad…jedini.”

i danas,kad hodam,

uvek vidim DVIJE SVOJE SJENE…

mene….i mene.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting