Samoziva

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

U zamku neverstva upada se lako,
tek dok trepnes istina te udari jako.
Okruzena istima ne vidis ni vrata,
nova lica dolaze svakog sledeceg sata.
Okupirana prevarom na poziv se ne osvrces,
smisljas nove lazi, kolo srece igricama pokreces.
I dok udises vazduh otrove ne ispustas,
novim se izazovima vesto prepustas.
Volis da zivis u kavezu, nekada ga i sama pravis,
dok svi tragaju za mirom ti u zatocenistvu slobodu davis.
Ugravirana slova ostavljas da secaju na tvoje prisustvo i kada nestanes,
poslednja ti je nada da nakon smrti postojati ne prestanes.
Zaborav te plasi, to ti je slabost u krvi,
jedino sto te slama nocima, mac koji te sece i mrvi.
Bas sve radis da te ne proguta vreme,
na svakoj poljani posadis svoje seme.
Ne mislis na druge, za svoju se zvezdu boris,
zarad sopstvenog cilja iluziju ces najvecu da stvoris.
Prodaces maglu cak i vazduh ako treba da zaplovi na pucini brod,
ne zaustavlja te sazaljenje, empatija i emocije nisu tvoj rod.
Samoziva, nisi ni svesna koliko gresis,
kada te samoca natera na plac neces moci tu enigmu da resis.
Ti pripadas sebi, i kada se das opet te niko nema,
uvek si bila i bices samoj sebi jedina tema.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting