Raspalo vece

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Chair,

klupica,

chokoladica iz celofana viri.

Drvo,

tako mirno,

vetar kroz shum pochinje da piri.

Obukao sam jaknu,

otvorio flashu soka,

chep ostavio na dasci.

Potegao flashu,

popio ledenu technost koja me budi iz misli.

Tu sedim vec neko vreme,

u miru,

sve je mirno,

mirni su I ljudi,

nechujni im koraci.

Muziku slushao uz put do ovog mesta,

ispod drveta,

da razmishljam,

ali u glavi mi krici.

Cura u koju sam zaljubljen zbog mene sama je u grad izashla.

Nemam novac a ni volje,

da me pozove bash je sad nashla.

Posvadjao se sa majkom,

krenuo za pozivom koji mu je ortak poslao.

Dok sam ishao ka njemu vec se napio,

povracao I kuci poshao.

Chair,

klupica,

na telefonu poruka se kuca.

Drvo,

tako mirno,

samo tastatura od kuckanja puca.

To je bilo najglasnije deshavanje pored ovolikog shapata.

Puca mi glava,

shvatio sam,

ovo veche se raspada.

3 thoughts on “Raspalo vece

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting