Probuđen

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Negde iza sunca,u sablasnoj praznini,

Jedan znak života pustio je krik.

Ukazala se prilika u tvojoj blizini,

Čoveka što na život,gleda kao trik.

 

Sve što sam znao,je odraz tuđih spoznaja,

Dušu i telo više ništa ne izjeda.                   

Iskrom u očima od tela me razdvajaš,

I ništa više nije kao što izgleda.

 

I pre no što je zemlju,zore plač probudio,

I sjaj zlatne zvezde celivao dan,                 

Na bedrima tvojim,uvek sam se budio,

Ogoljen k’o suvarak,tih i bunovan.

 

Ovu drevnu silu satkanu blaženstvom,

Primam u sebe,svake sumnje lišen.

Koža što me krije,ne čini se tesnom,

Osećam te celim svojim bićem.

 

Dodirima valjaš me zvezdanim nebom,

Mirisom prizivaš nesvesna stanja.

Izgradili smo Polis ozidan medom,

U kome vidim jasno lice postojanja.

 

Sabotiraš perfidnu prolaznost vremena,

Postavši u mom životu vazduh i voda.

Sa usana ti izvor,što gasi vatru bremena,

Darivaš mi sreću ispod nebeskog svoda.

 

Sad ubirem svake bliskosti plod,

I život gledam kao poduhvat smeli.

U tebi sam našao naslade kod,

Jer sreća postoji,samo kad se deli.

 

Sve tamom okovane misli suzbih,

Kad okusih čari lepote ovog sveta.

Otkrivam istinu,probuđen iz mrtvih,

Pretvorila si me u boljeg čoveka.

4 thoughts on “Probuđen

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting