Prkos Bogovima

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Čujte me Bogovi noći, čujete li moj glas?
Porušeni su moji sni, sad od vas, tražim spas.
Nek procvate, drvo sreće, između mene i nje.
Da ljubavlju kršimo tamu, da crnina ne bdije.

Koraci teški, nemi i daleki, snove prema vama, nose.
Kažu oni, da zora će skoro, da zaplakat će rose.
O ja to znam, pružite mi samo nju.
Da volim plavu, nežnu Boginju.

Al crno vino, što u krvi se stopilo.
Grešno biće, moje čini, dušu moju crpilo.
Bogovi, nju ne daše, ta smrtno je srce njegovo.
Rastanku se primiče, svakim danom nanovo.

I tako, u tišini noći, Bogovi oduzeše meni nju.
Ma nek prokleti da ste, noćas kraj, nije tu.
Popet ću se na nebo plavo, čim sunce svane.
Da Boginju svoju, od vas ukradem, pa nek život stane.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting