Priblizno

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Sestra je otisla,nisam ni suzu pustio.

Otac je otisao ,samo sam stiskao dlanove ,oci

boje meda kao da su davno presusile.

Imao sam samo nju…nisam znao njen smisao ,svrhu,razlog

zasto je bas tada tu ,kraj mene.

Svako bi pomislio ,da mi vrati osmijeh,al ja sam ga vec imao.

Smijao sam se sa razlogom i bez njega,

uvijek su mislili da sam sretan…i ona.

Mozda su pomislili da ju je ON poslao da mi podari

malo nade,ljubavi  ili…ali i to sam imao .

Zasto je ona bila tu, kad sam imao sve?

Sve.

Kada covjek pomisli da ima sve…

ustvari je prazan ,pepeo na vjetru ,kisa koja pada a ne pravi zvuk!

Nekom je dovoljan minut ,mali dio zivota da shvati,da dosegne tamu.

Poslije par godina i ja sam je dosegao.

Otisla je i ona,ne, ustvari sam otisao ja ,daleko,predaleko.

Pustio sam prvu suzu,onda su se nizale i nizale i nizale.

I opet ih niko nije vidio ,cuo ni osjetio.

Moj klecaj,vrisak je bio tisi od same tisine .

Imao sam sve ,sve a nista zbog mog pogleda koji je bio kamen,

zbog mojih ruku koje su bjezale,zbog moje duse koja se svakom ucinila milom .

Dusa moja crna je bila jer nije dala da placem,da volim,nije mi dala …

I kad se vrati film unazad nema kajanja,nema srama ,nema novog pocetka.

Sada sam starac u dvadesetim,sada sam jesenji zbun…sad znam da sam mogao imati sve…priblizno.

2 thoughts on “Priblizno

  1. sviđa mi se način na koji si opisao kako lako izgubimo one koje volimo zbog nas samih. ne puštamo ljude blizu. ne puštamo ih u svoje srce. i onda ostajemo sami.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting