Poezija.Online

svaki ugao zgrade ivicu kade,

mesec sto dan vam krade ljude sto rade,

zapazen kao smetnja i sad me brisu,

predstavljam mesec mlad i hladnu kisu,

sve to u stihu shvataju me samo sanjivi,

3 smena i parce cokolade da me zasiti,

ovo je proza u tisini negde pred zoru,

ima mirise na kaffu crnu i gorku

mi smo ratnici za mir ,redovi razuma,

gorka iskusenja su odavno zeljom zasuta,

nastupam i imam 5 minuta,

trema me udara poenta je kruta,

sve je tako prosto ,sirova misao,

previse sam pisao i gust dim sam disao,

ispao na kratko i opet sam u fokusu,

nalazim sebe slike mira sad u okusu…