PRAH KOJI PEVA

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Bio sam negde daleko.

Bio sam u Vrtu ispod trave,

ispod korenja nežnih breza.

Bio sam u utrobi zemlje,

ispod morskog dna.

Ni ptice, ni nebo nisu ništa znali o meni.

Ime mi je bilo prah.

Tamo me nađe Njegova ruka.

Oblikovaše me nasuprot vetru.

Oblikovaše me nasuprot talasima.

Oblikovaše me nasuprot nepostojanju.

Tada zapevah svoju prvu pesmu,

i dobih ime Prah koji peva.

I  zvezde se obradovaše mom rođenju,

i mojoj pesmi o njima.

Jer i zvezde su prah koji gori.

Zapalih se i ja,

od njihovog plamena.

Dobih ime Prah koji peva i gori.

Navališe talasi da me razbiju o stene.

Navališe vetrovi da me unište.

Zemlja je htela da me ponovo primi.

Zatražiše prah od koga sam načinjen natrag.

I uzeše moje telo oblikovano nasuprot nepostojanju.

Ali nisu mogli protiv pesme.

Jer ona je gorela poput zvezde,

i radovala se rukama Stvoritelja.

Ona je jecala,

ona je dozivala,

ona je htela u visine.

I ja postadoh nešto novo,

kada dođe dah od Svemogućega

i pronađe me Njegova ruka.

Postadoh Prah koji diše i peva.

Moja je pesma sada u harmoniju

Svemira utkana zauvek.

Dosegnuh visine, plavetnilo, raskoš.

Ja, Prah koji peva.

Ja, Prah koji se raduje Novoj zori,

gde ću u odsjaju Novog dana

pevati dok me je god.

Oslobođen okova prolaznosti i ništavila.

Ime će mi biti, Prah koji je rođen

u dahu, u vodi, u krvi .

Prah koji goreći ne izgara.

Jer Njegova me pronađe i oblikova ruka.

3 thoughts on “PRAH KOJI PEVA

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting