Poezija snova…

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

U meni dosta boja živi,

Pa i onda kad ceo svet posivi…

Kad se smrači

I naoblači…

Sve kad trune,sve kad vene,

Kad tmurno izgleda svet oko mene,

U meni živi bezbroj vatrometa,

Nekog lepšeg, samo mog sveta…

Stvaram zoru kad je veče,

Kod mene, iz stene voda poteče…

Ali, taj svet se samo pred tobom otvori

I svaka boja i svaka čarolija zbog tebe se stvori.

Pa se ti tog sveta seti

I samo poleti…

Ne misli ni na jedan pad,

Već živi SAD !!!

Ne gledaj iza, juče ništa ne vredi,

Zato se okreni ovoj sredi.

Kreni sa mnom kroz dan,

Pa šta ako nemamo plan?!

Važno je da hodamo u istom smeru

I u srcu nosimo istu veru.

Rame uz rame idemo

I ćuteći se razumemo.

I sve bih ja to sa tobom da delim,

Sve moje ružičasto sa tobom celim.

Da ti budem najsjajnija zvezda u grudima

I tvoje najveće čudo medju čudima…

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting