Planina

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Popeh se na planinu, najvisu udarah jako tako jako o bubanj o nebo , o mrznju , o zlo , dzaba, stoji tu , ne mice se.Derao sam se, vikao , cupao kose, nokte, dzaba, ne ide.Tu na vrhu te planine naucio sam se boriti, naucio lajati i zavijati, a dobar sam bio , sanjar, puki , dusom dobar, Postenje sta je to? Razmisljao nisam, sad od vikanja silnog na tom ,eto bas na tom mjestu, snovi su pobjegli, ostalo je samo ono, ono sto je sad, i ostalo je prisilno budjenje, pa zar sam kriv, o da sam sebi samo jesam, ali naucih se i ja , ne gube se tu snovi, i nek je sve bilo tako ,i nek je srce moje za tobom puklo , za snovima sto nisam imao hrabrosti da ispunim, neka je , neka je , ja jos stojim , i neka nahrli neka samo nahrli, Naucio sam nesto , naucio sam biti ratnik, to sam trebao, to, sad sam ratnik. Ponosno stojim, neka puse, neka hrli neka se trese, neka strah siba, tu sam sad ja , i neka bude sto treba biti, neka bude. Zivim , zivim i samo to i danas postoji i danas koristim to kao normalan svijet oko mene ii drugacije shvatam nego oni, ali neka neka, ja imam vjeru i krv ratnicku !

2 thoughts on “Planina

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting