Ožiljak

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Eto me oče najzad u poseti

Ne zameri što retko družiš se sa sinom.

Teško mi je stari sebe dovesti,

Na mesto osuđeno večnom tišinom.

 

Konak si skitnicama,gladnih i bosonogih,

Što podijum plesni utvarama gaze.

Čitave horde ljudi bezimenih

Tu gde počivaš,mir pronalaze.

 

Smrznutom rosom precizno je okićen,

Kamen što ti živima identitet otkriva.

Crnom zemljom zatrpan,mermerom oivičen,

Nad tvojom rakom bdi,tuga neizreciva.

 

Ne pitaj za dragu,eno ti je pogrbljena,

Svakog časa gleda na vrata kad ćeš ući.

Savijena do poda,u moru sete utopljena,

Ne prihvata da nikad nećeš vratiti se kući.

 

 A sin ti je pružio ruku prijateljstva

Porocima svim ljudskom biću znani.

Moj sunovrat nije odraz lošeg roditeljstva,

Već žal što bez tvog glasa prolaze mi dani.

 

Setim te se tako kako nepomično sediš,

K’o da sav bol sveta u tebi se sakrio.

Ispijenog lica,prepuštaš se,blediš,

Da zadnji su časi,tada nisam shvatio.

 

Toliko toga samo hteo sam ti reći,

Al’ čim izustim nešto,zadrhti glas.

Posvađan sa svima,lamentiram ćuteći,

Jer ne beše više vremena za nas.

 

Gde si sada ? Kakvog si oblika ?

Mori li te žeđ ? Crpi li te glad ?

Uživaš li mudrost koju starost otkriva ?

Praviš li gluposti ako si mlad ?

 

Idem sada stari,životu moram poći

Spreman da zakopam sekiru sa javom.

Kada skupim snagu,opet ću doći

I odati počast ožiljku trajnom.

5 thoughts on “Ožiljak

  1. Nerone, lijepi stihovi i žalosni. Osjećam utjecaj Jesenjina ili me samo pjesma podsjetila na njegovu “Pismo majci”. No, tvoja je naracija i poetski izričaj je sasvim drugačiji.

    Lp!

    1. Hvala Sissi.Lepo je podsetiti na Jesenjina,a ”Pismo majci” sam procitao bas kad sam video da si je navela u komentaru.Inace vecinu Rusa rado citam.

      Pozz

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting