Olovka,rezač,gumica

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Neispuštam ruku tvorca svog života,

Gledam slatkorečive usne što se miču.

Pogled mi je na trenutak odvukla smotra,

Prestravljene dece,ona plaču i viču.

 

Usne ljube čelo,ruka mili po kosi,

Tanana rutina materinskog podstreka.

Ne zna kakve posledice rastanak snosi,

Ne sluti da tog dana sina se odrekla.

 

Mučno je pristupiti projektu razvitka,

Koji rastanak nagli od tvorca nalaže.

Za mene tada počela je odsudna bitka,

U intimu okupatori počeše da zalaze.

 

Raspršeni snovi pred nepoznatim posuti,

Najdublje tajne pijedestal su ismevanju.

Čitav jedan zverinjak podlegnuće osveti,

Platiće skupo preranom sazrevanju.

 

U korenu rađanja krasnog favorita

Stvorenog da kariku slabu determiniše,

Sedi poglavar što podučava i pita,

Čednu rulju šizmom svečano kruniše.

 

Hronika crna sadržaj je dnevnika,

Bes je vešto skice vešala izrodila.

Ne jenjava vrelina,od žiga jeretika,

Ova mlada duša u sebe se zatvorila.

 

Ispunjen tišinom hodam stazom izolacije,

Okružen zverima,nisam imao kud’.

Uspešan sam produkt dehumanizacije,

Pesmom ljutih fanfara,proglašen lud.

 

Pomiren sa krajem,čujem crkvena zvona,

Što početak novi  dušama najavljuju.

Na ispraćaju neće biti dugačka kolona,

Ni suza što bi za mnom,mogle da padaju.

 

Peru se ruke nad palim životom,

On vazda beše tih,čudan i povučen.

Nema nikog majku da zove sirotom,

Što sin na njene oči,u zemlju je spušten.

 

Moja životna senka,slomljenih krila,

Stavlja cvet na mesto tragičnog zločina.

Šapnula je majci u snu što je snila,

Da nemirna duša,u miru sada počiva.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting