Obraćanje satu

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Na rađanju jutra sat je stao,
postavih mu pitanje
al odgovor nije znao…
Zašto nije dozvolio svitanje?

Ti dani su bili sumnjiva bitka,
vjetar je opet svoju pjesmu svirao.
U tom ratu bez ijednog gubitka
ništa ja nisam birao.

Tiho je rekla…
bio si moj mali miš
al nekako ti je istekao rok.

Pa ipak…

Suza je tekla…
njen mali jastuk – ofucan pliš
i terapija – elektrošok.

E moj dragi satu,
sada mi je jasno tvoje ćutanje.
Priznat ću ti ko bratu,
mnogo mi nedostaje ono šaputanje.

Nedostaju mi koraci,
i škripanje snijega pod njegnim nogama.
Nedostaju čak i oblaci,
strepnje u noći, priče o babarogama.

A bila je misao…
koju je tako lako smisliti
a tako teško opisati.

Zbog nje…

Drugačije sam disao…
vezao snove i nadanja u niti
koje niko nije mogao odvezati.

Na kraju ostaju samo čekanja,
doba kad će kucati neki drugi satovi.
Doći će i periodi kajanja,
novi vojnici i sasvim novi ratovi.

…sa gubitkom ili bez gubitka….
………..svejedno je……………….

One thought on “Obraćanje satu

  1. prelijepo…

    A bila je misao…
    koju je tako lako smisliti
    a tako teško opisati.

    prelijepi stihovi,i tvoja pjesma ostavlja dojam sličan ovom tvom stihu koji mi je posebno divan.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting