Noćas pišem ovu pesmu..

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

 

Noćas pišem ovu pesmu, za sve duše ostavljene
kao palme nemivene sa obala mora žedne,
vama kojim zelen gora u zenici večno sija
dok kročite pustarama bez cvetova i rastinja.

Prolaznici ovom zemljom okovani u strahove,
dok vam srcem nemir klija željan žari belog zraka,
vi nemušti saputnici što vas bezdan tuge zove
da sa torbom punom snova utonete bez povratka.

Na tišine naučeni što iz grudi vaših pire
gusenice iz čaure, još ne srasli u leptire,
pokriveni od sve zime u očaju svoga kroja
rascvetani u trnjike bez latica i cvetova.

Pisaću vam o Jeseni zanemeloj poput panja
Što je lahor tiho budi sa ugljenih šumskih granja.
Pisaću vam o Jeseni lutalici tužnog oka,
što još miris stara širi sa pognutih bagremova.

Pisaću vam o sumraku i mesecu tom dukatu
kojim đavo kupi tmine da porobi naše žali,
o dubini praznog neba koje širi bezdan nedra
ne bi li mu očarani u ponore večno pali.

O morima zaljuljanim vihorima hladnih žila,
groblju suza isplakanih za usnama boje vina.
O burama zapenjenim sa obala peskovitih
i lađama nade tihim potopljenim u dubima.

O ljubavi neshvatljivoj što nam večno spretna beži
dok sa zamkom žudnje svoje još tragamo mi za njome
i o njenoj prošloj sreći što u snove naše teži
mrcvari nas svakodnevno kao svoje crno roblje.

Noćas pišem ovu pesmu, o ljubavi koja čezne
poput palmi pokraj mora gde im liska suva vene,
vama što u poznu Jesen sumrak menja zore bele
za sve duše nekad verne a sad zavek ostavljene.

6 thoughts on “Noćas pišem ovu pesmu..

  1. i kaj da ja sad kažem…hm…svašta, svašta je prošlo kroz mene dok sam čitala Petre, ovo je tako, tako posebno lijepo 🙂

    pozz newe

    …idem još jednom :))

  2. Petre stvarno predivna pjesma!Svaka strofa je mala umjetnost za sebe!Sve si obuhvatio u ovim stihovima..i tugu i bol…i nadu i osmjehe..i život.Prelijepo!
    Ostavljam ti pozdrav i osmjeh!:)

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting