Nisam dovoljno zreo

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

zrelost

Nisam dovoljno zreo

Za raskide
onih tromesečnih,
ali ni višegodišnjih,
površnih veza.

Za odustajanje
od ljubavi.

Za prihvatanje
stvarnosti,
koja mi govori
da treba da joj se povinujem.

Za bežanje
iz zemlje,
koja polako,
ali sigurno,
propada.

Za žrtvovanje
svog detinjstva,
kao Avram svog sina,
na oltaru zrelosti
i u čast prebrzog odrastanja.

Za bezuslovnu predaju
svakodnevnici,
koja me budi ujutru,
pre devet,
novostečenom
radnom navikom.
I uveče me uspavljuje,
pre ponoći,
kako bi me odmorila
za naredni,
svaki dan.

Za dnevnik
u pola osam.

Za neigranje
sa ostalom decom,
koja me čekaju
u parku nezrelosti.

Za iščekivanje dece
koju za ručice vode
neki drugi roditelji,
dok ja svoju još uvek nemam.

Za izdržavanje
diktature
nametnute očekivanjima.

Za izbegavanje
kvarnih udaraca,
koji najčešće dolaze
od bliskih prijatelja.

Za mržnju
prema onima
koji uništavaju
moj svet.

Za lakomost
zbog koje ću prestati
da pijem
i zbog koje ću hodati
večito trezan.

Za otkazivanje
nedeljnog
porodičnog ručka,
radi neke izmišljene obaveze.

Za neispunjavanje
datog obećanja,
ma koliko me ono koštalo.

Za dovršavanje
započetog.

Za neverovanje
u postojanje Boga.

Za verovanje
u bajke za odrasle:
priče političara,
popova i psihijatara,
ispirača mozgova,
nadristoričara
i nadrilekara.

Za nenadanje
u sutrašnju utopiju.

Za pesničku melanholiju
kod koje zadnja
umire nada.

Mogao bih da nabrajam
još mnogo toga
za šta još uvek
nisam dovoljno zreo,
ali ne želim.
Jer, ipak sam dovoljno zreo
da znam šta ne želim.

Autor: Stefan Miladinović

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting