Mojoj jedinoj

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Svaki zalazak sunca vraća uspomenu

na tebe,

i uzburkava ono malo mira što se

skriva u dubini moje jadne duše.

I ova je noć tako podlo tamna,

beskonačno duga i stravično pusta.

Plašim se, mrzim sve i svakoga

jer iz mene zrači neutaživa

samoća i spasonosna smrt.

Nepodnošljiva bol ponovno navire u

napaćene grudi, grlo se steže,

a oči istresaju već ishlapljele suze.

Osjećam te!

Bože ,uslišio si vapaje patnika,

ili sam opiijen svojom prevelikom željom.

Milujem anđeosko tvoje lice,

mile tvoje oči, tvoju kosu, ruke…

Milujem ih oporim usnama svojim koje bez

prestanka zazivlju, viču, ime tvoje,

a ti ih ne čuješ, ne vidiš.

Odlaziš.

Još te više volim, a ti…!!

Opet ostajem sam.

 

9 thoughts on “Mojoj jedinoj

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting