Moj čir priziva kišu

I

Njen tumor stvara mesečinu

Dve pojave

čija pupcana vrpca je prevremena presečena

Rđavim nožem,

Istim onim nad kojim  ponekad plačem.

Njene butine

I moj želudac

Rugaju se jos jednom danu.

Gladni

Ne drugih

Već nas samih.

Grlimo se jer noć nam ne može ništa,

Iznutrice na tudjem asfaltu

Bez ideala vodili ljubav

I božiju reč zarobili u praznoj vinskoj flaši.

Besmrtni

Sami smo odlučili

Da živimo.

Pred oltarom smrti

Onanišemo jer jutro je naša večnost.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting