KRAJNJA NEMOĆ

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Nismo se tako dogovorili..

Samo ovo nadigravanje nije bilo dio mog dobro upakovanog plana.. Ni blizu..
A i sam znaš, samo ne priznaješ… ja nisam neko ko može išta da planira, a tek da to tako dobro ’pakuje’… A kao što vidiš spakovano je…
Ispalo je kako je ispalo.. Šta da kažem… neka je, ako je već tako moralo da bude…
Sad sve nešto uvijeno i tako nejasno, ali šta da se radi kad su nam oboma vezane i ruke… i tijela..

Krajnja nemoć.

I vjeruj mi ništa manje nisam krivlja od tebe.
Za krivicu prvo treba dvoje, a i kad se ustanovi krivica, ako se ustanovi, tek onda ćemo da vidimo šta ko vuče i koliko.. Šta ko zaista važe..

Od svega, najmanje znamo i vidimo mi… koji smo u ratu jednos drugim,
Koji od tog ratovanja ne vidimo da smo sav svoj zbili u šake kojim se trgamo i
Izvijamo po ledenim, polumračnim sobama.

U njima udišemo zamućeni vazduh, zamućen od od vlage, znoja, truleži i laganog starenja naših grešnih koža.
Ne vidimo kako se bacamo i savijamo, dok dogorjevamo poput šibica,
u ovom ludom vremenu, i u nama samima.

Da je neko htio i tražio nešto više od nas, da nam se pojavio na oči,
I da nam je rekao: „Učinite ono što želite“, jer tako treba- misliš li da bi učinili.

A ovako, bez pravila, smo natjerani srećo na svašta…

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting