Koliko dosta je

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Zarobljen pogleda

što lice niz jarko crveno silazi,

horizont na poklon darova mi nebo noćas

i u brdima davljenika na zalasku sunce

na tren od smiraja da ostavi prošlosti,

nepar riječi tebi da pošalje

poslednjim pismo zrakom da zatvori.

 

Kradem sam od sebe,

kao proklet da trpam sam u džepove

bježeći inatu krijem vremena i prkosim,

treptaj svaki siguran kod mene tvoj je

i od šaputanja u vlat kose pisana

pustiti neću te ne možeš nestati.

 

Košulje svoje ne bacam ja

dok tvoje sa njih dodire ne pokupim

mašta isuviše da čuvala bi mala je

draga za misao i najmanju moju o tebi.

 

U svakom koraku te pišem što napravim

svakim dišem ja dahom o tebi

da kaži odmah mi najgore da ubijem

ni najgore od najgoreg te ne može mi oteti.

 

 

4 thoughts on “Koliko dosta je

  1. Košulje svoje ne bacam ja

    dok tvoje sa njih dodire ne pokupim

    mašta isuviše da čuvala bi mala je

    draga za misao i najmanju moju o tebi.

    Prelijepo.Divni stihovi.Pozdrav. :))

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting