Kofer ljubavi…

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Pomoći ću ti oko tog teškog kofera večnosti,

Koji, već sa mukom, godinama vučeš…

Kao zrno peska malen,

Čitav tvoj svet u njemu leži…

Kofer koji je već pretesan

Za nove odgovore na stara pitanja…

Zato ćemo, ćutke,

Razmeniti sve reči,

Zamotane u svilenu vrećucu duše…

U džepu, sa leve strane grudi,

Nosićemo smotuljak tajni,

Ti moj, ja tvoj,

U kojem se kriju svi odgovori naših Svemira..

Tako sam ponosna na tebe!

Vekovima lutaš sam,

Sa tolikim teretom,

A uspeo si da savladaš veštinu opstanka

 Otkriješ umetnost letenja…

Sad imaš mene…

Skupiću sve tvoje razlivene, bezbrižne dane,

U flašu Spokoja,

Da iz nje piješ kad ti duša ožedni…

Sve oblake,

 koje si godinama ređao da sakriješ svoje nebo,

ću da oteram,

da dodjem do zvezda i probudim želje,

 koje ušuškano spavaju na njima…

Sapletena u tvojim mislima,

Stvaraću trenutak u kom

Zajedno spoznajemo suštinu pripadanja…

Sad ni kofer više nije težak,

Kad su moje i tvoje Juče

Zajedno spakovani na putu za Sutra..

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting