Daj mi, da se

Daj mi maramicu u kojoj skrivaš ono što te boli, Daj mi da je bacim niz vetar Da se uzdasi naših patnji rašire na ovoj šarenoj obali. Da se goblen naš sašiven od suza prostre kroz ovaj atar, Daj mi da se prostrem do tvog bola. Daj mi taj zagrobni venac koji polažeš kao sećanje na mene, Daj mi da od njega napravim dar, Da se svi gresi razreše kao ujutru sene, Da se usred poplave tla opet rodi žar. Daj mi da se rešim tvog sećanja na mene. Daj…

UTJEHA NAD UTJEHAMA

ŽELJELA SAM BITI ANĐEO UTJEHE ISUSU, A ON JE MENE KRVLJU SA KRIŽA TJEŠIO ❤   O da sam ja, Bože moj ostala nebeska i čista. O da sam ja, Isuse moj postala duša koja iznad tvoga križa u bijelom ruhu blista, tješeć tvoje Presveto lice hvalospjevima u dan tvog razapeća.   Nije me bilo Isuse, osim u planu tvog Presvetog srca da me spasiš ovako grešnu i punu mana i rana. Nije me bilo, a htjela sam da me bude, u obličju anđeoskom iz kojeg ti ne sude.  …

Kurva

Moja zvezdice, Ti što sjaše nada mnom puna znatiželje, Tebe, samo Tebe, imadoh i samo mi Ti prosvetli mračan put moj. Sada kada crne vlasi na glavi već olako brojim, Kada moje duge noge od traganja poklekoše ovde, A moje telo ukočeno i smoždeno od bludnih puteva i dodira, Sada Te molim uzmi mi onaj jedini čisti deo moje duše, Uzmi ga iz ove napaćene ljušture i oslobodi ga ovih mora. Zvezdo nekrštena, Ti što sijaš nada mnom puna znatiželje, Osvetli naša požudom sagorela tela, Dobro pogledaj lepotu njegovog tela…

Vjerujem da ne vjerujem

Ne vjerujem u sudbinu Ne vjerujem u horoskop Ne vjerujem u crnu magiju Ne vjerujem da je svatko rođen za nešto Ne vjerujem u čuda Ne vjerujem da je bog tako dao I ne vjerujem u praznovjerja Simbole, brojeve, znakove i predskazanja i ukazanja. Vjerujem u znanje Vjerujem u objašnjavanje Vjerujem u razumijevanje Vjerujem u shvaćanje Vjerujem u prihvaćanje Vjerujem u učenje.   Nevjerujem u muku Vjerujem u trud.

KAPELICA SVETIH ANĐELA

KAPELICA SVETIH ANĐELA NA BLAGDAN SVIH SVETIH ? Okupili se ljubitelji svetih duša, misnim slavljem blagoslovili nebeski dom! Svim svetima uputili pozdrave, i da mole za duša spokoj. Sveti anđeli napravili štit krilima nebeskim molitvenim. I svi sveti radovali su se pjesmi slavljenja Boga Živoga. Potpuni oprost dušama, isprosiše suze vjernika. Abba Oče i ču Otac vapaje. Blagoslovi naše vjerovanje. U Svetoj Pričesti zagrliše nas ruke Kristove! Anđeli mali sa Gospom iz Čistilišta sirote duše ka Licu Presvetome dovode, oslobodiše ih bližnji po zazivima Svevišoj milosti. Sva slava Ocu, Sinu…

Cvet

Zasadih na groblju cvet jedan, Crveni, meni najmio i čedan. Ma bejah majušno dete, a cvet nežan, Za rađanje na groblju, da, Za roditeljstvo postadoh spreman. Latice nema, a glas mu setan. Ma u detetu nema ni mrve sete, Ko detetu suzu proli, sebe življenja uškopi. Plamena kosa sveće pleše, Vetar joj pokrete njiše, Sveća se moli, a glas joj pucketa Kao žar vatre molitvene. Cvet ne vide ples vetra i molitve Niti svestan bi mesta gde se rodi, Ali mu lepo beše kada mu dete šaptaše Sve one milostive…

Istorijo

Otvorio sam široko, preširoko dušnik Iz duše iskliznu svetao žar Iz žara se cakle četrdesetak Pesnika u horu Iz hora izbi bljesak. O, istorijo-ljubavnice, ti me ne prepoznaješ Jer palim drugačijim stihom žar I tuđe usne ljubim. Kada usnivam o svima skupa san Padaju reči i iz dubine izranjaju Kao svet raznovrstan. Pored jagnjeta sam smestio vuka Pored lampe mrak, A zrak, oštra strela Probode mi srce. Iz srca brzo su izletela četrdeset trubača. A livade rosne, ah Na njoj kližu četrdeset lepotice Prate ih lovci i ubice Te labudica…

Smrt

Zmija što u tamnici tvojih očiju Nezasito, besramno jede svoj rep Milenijumima se hrane onim što gledaju, Svevideće oči tvoje, jedu život svirep. Opšte bludno galaksije, svoju ćud guše. Kružne tvoje crne oči, crne rupe Uvlače ih u crnilo odaje crne duše, Podmićući bestidno svetu dušu da otkupe. Tvoj pogled gnusan razvrat stvara! U tvom pogledu Vaseljena se u plamen pretvara. Stidno čupka trepavice, vrata životu otvara, Vaseljena sto iz cnih očiju viri pored vratara. Bledoliko lice, oka crna, trepavice što nema, Pušta najtežu suzu da svu giljotinu otera. Drhtaj…

UTJEHA DUŠE TIJELU

Što si se u bol zamotala, što plačeš u ranama… Ustani razboljena si od tugovanja, od nepravde smrtnika sudskih… Žele te vidjeti Mjesec i zvijezde, Sunce i razigrani oblaci. I ovo lišće uvelo, želi osjetiti tvoja bolna stopala, htjelo bi te šuškanjem utješiti. Čuješ li vjetar uplakanooka, čuješ li da imaš anđele za svjedoka. Čuješ li netko se za tebe bori, čuješ li od tog neuzustivog beznađa, da se netko ta tebe moli, da te netko iz tajne svete voli!? Znam nema odgovora, samo u Nebu su oni. Zato ustani,…

Moji sinovi

Svetluca kapljica topla Niz lice ostarelo, Za njom tama pala Nad mokrim čelom. Suza za suzom Lila se često. Starcu tužnom Prekrila bolno mesto. Pomno čeka sinove svoje Da se vrate iz rata. Učio ih časno da stoje Brat uz brata. Sam je odgajio Tri sina zdrava i jaka. Kad se treći rodio, Umrla im majka. Nesrećom bolnom Još više se zbližiše, Toplinom tom Oni se preporodiše. Životariše časno Ispod sunca i meseca, Živeše krasno Ne povredivši ni zeca. Milova ih nežno Zvezdani tepih spokoja, Držaše se verno, Skupa, bez…

Živeo

Leteo sam davno sa labudom u duši. Preleteo sam sve divne mozaike tla, Okeane ogledane u nebu ukrotio sam u suši, Savladao sam sva leteća, vazdušna zla, Nakvasio se suncem rastopljenim na kiši, Uzleteo iz najdubljih zemljanih uvala, Leteo sam davno sa labudom u duši. Trčao sam davno sa gepardom u duši. Pretrčao sam sva čudesa nadzemaljskog Vrtlara, Sustigao sam nebo gde prašume svetlošću teši, Prestigao sam sve nedaće kijavica drumskih atara, Nasladio se povetarcem koji radosnicama zapenuši, Spasio se svih podlih lovačkih utvara, Trčao sam davno sa gepardom u…

Pesma o Praživotu

Ubiću je! Ubiću je pa neka se nebo sekirom prepolovi, Tom sekirom kojom zločin oslobađam da lovi, Neka munje pevaju rekvijem koji ja pevušim, Ubiću je pa neka me kazne da još više zgrešim. Pao sam ovde gde jedino za zločin i lom znam. Ubiću je jer me gurnu ovde ona pa me natera da joj dam Svu ovu muku i bedu, opustošenu sreću, smrt i pad, Bez milosti i savesti da je ubijem ja sam rad. Gusta krv iz nosa između bujnih grudi se sliva Kao iz bistrog potoka…

Suština

Istina nas rodila, a laž zarobila, Čoveku srce bije hoće suštinu da otkrije. Laž je čoveku okove na srce stavila, Čoveku srce bije hoće suštinu da otkrije. Laž samo sebe laže i od čoveka suštinu krije, Od čoveka veće istine nikad bilo nije. Kad on traži iskreno i pošteno uvek dobije, Od čoveka veće istine nikad bilo nije. Makar mala iskra da zasija u najmračnijoj duši, Čovek kad srcem gleda on jedino tada najskriveniju Istinu sagleda. Makar mala iskra da zasija u najmračnijoj duši, Čoveku kad samo Ljubav treba Bog…

Priziv k sebi

  Stojiš na ruševinama sebe i gledaš u njegove daleke oči! On raste. Na tvojim ruševinama sebe gradi. Ne reče li već neko da je Knjiga jasna, i da je ona pravi put? Ne reče li i da u Knjizi Ljubavi šejtan nema svoje riječi, i da bit će ona milosna prema svome usamljeniku?! A tebe potresa teška osama! Teža nego hrid o koju se vali lome. Pitaš se zašto čovjek biva protuslovlje samom sebi; djelima, riječima? Pitaš se kad znaš da Svemira i svih svjetova Tvorac nudi od svega…

Srne

Srne mojih noći, Kud putujete s krdom? Kom izvoru ili staništu stremite? Šuma, vaše kraljevstvo gori I rogovi vašeg kralja su pali na tlo, Smreke pište i prskaju zvezdoliki žar. Kud vas novi dom vodi? Plameni urlaju, padaju gola stabla, Ptice se nebu daju I sve životinje u trku izvoru se nadaju. Kralj šume sa rogovima zarijenim u zemlji Poslednjim treptajem užarenog oka Potpaljuje krdu nadu i odlazi U plamenu šumskog zaborava. Srne mojih jutara, Jutro otklanja svoj plašt Miris požara bledi kao sinoćni trk. Nalazi vas potok okupan u…

Leptir

Leprša od cveta do cveta. Unutrašnji je njegov najveći užitak Da čarobnim praškom zaprašuje razna mesta. Priroda tako stvara novi poredak. Krila krvavom mu bojom data, Kada se kreće kao reka krvi da teče. Puna je napora misija ta, Prostranstvo se širi a vreme ga peče. Razigrano leti, ponosno i strasno Kao da će večno da živi, Ali duboko u sebi vidi jasno Da novi dan ne može da doživi. Svakog trena sanja isti san Bar da živi još jedan dan Pa leti sve brže da poseje seme Ne bi…

Palost

U svetu blata najteže je blato skinuti sa sebe. Svuda gde hodaš sa kalom na tvom čistom runu, Sve će biti trošno i od blata sačinjeno. Svet tebe kalja trošnom materijom, anđele pali. Dok truneš u blatu sa krilima za zemljom prikovan, Gledaš ka lepom nebu i sa setom i svirepošću mu sudiš, Šta treba da uradiš da se od sumnje oslobodiš? Dete ti prilazi slabo, neuhranjeno i znatiželjno, Oštrim očima gleda samo to što se može videti, Blato, gomila blata, a uzrok mu ne može sagledati. Ustani i poleti…

Spas

Otkrih oči samo na trenutak, To jedino može biti sad Kad u tmini buknu bljesak Svetla poljubiše zemlju tad. Topla nijansa oblaka me sludi. Proteže se kroz mene onaj zrak Što me budnog probudi Pa očisti iz mene mrkli mrak. Otečene noge od hodanja ka propasti Pred provalijom čuše glas. Udalji ih nešto jako od te oblasti. Ko li im to posla spas?

Majko

Što me boli majko? Što me boli ovaj dan? Kad se prisetih te noći U travi pored bunara Ugledah odraz u vodi Što me začudi taj lik? Taj lik? Što ga nema? Čak ni u odrazu svom. Što me nema majko? Što me nema danas Ne plači mi bar ti Eh, što se bolan i pijan Na sebe kivan Od rosne trave Sruših u onaj bunar Dubok, mutan i mračan Kaži mi, majko? Što tu izgubih odraz.

Pjesmo ptico moja!

Kljucka suze moje poput zrnja sočnog, emocijama rajskim dozivam je! Sljubljena je sa bolom mojim, sljubljena je sa svim što ja volim, ptica je nebeska, suosjećajna. A rekli su mi kao maloj, da sa pticama ne znaju pričati ljudi, a moja se duša iz bola na krilima njezinim u ljubav svetu gubi. Osluškujemo se ljubavlju molitvenom, obje smo iz plemena Jeruzalemskog. Nježnosti pjesmo, ptico mila odvedi me i noćas u doline osunčane, smjesti se među moje uvojke, da ishlapi ova tuga, da isperu mi suze ovu bol. Ganuće mi sveto…

Večeras

Večeras suzama gasim ožiljke Od hodanja po čednoj zemlji. Večeras moja patnja pere tragove zla Sa zemlje lika detetovog. Dugo se slivala krv niz doline Koje su nastale zlobnim koracima. Zimi pahulje šire glasinu, Šire glasinu o večnom zlu. Večeras neka se sva zla otope Kao ove natopljene krvlju pahulje leti. Neka moje suze skinu Sve ožiljke sa lica zemlje. Dete se na tom hladnom putu zamrzlo, Pregaženo bezbroj puta ovim ukletim koracima. Večeras suzama gasim ožiljke Od hodanja po čednoj zemlji. Ova čedna zemlja detetovog lika Plače zatvorenih očiju.…

Ciganka

Ciganka je svakog jutra svoje telo od noći prala. Prala u obližnjoj reci, ali svoju muku nije sprala Jer ju je ista muka navečer opet sebi zvala. Duši njenoj je ove grozne misli nemilosrdno prikovala: ,, Prodavaj se, plači, to me ne može dotaći. Prodajom svoga tela i svoje duše želiš detetu pomoći, Ali nije lako od tolikih grehova se oprati. Tvojim grehovima se detetove rane ne daju zaceliti”. Izjutra joj suze peku krvave oči, suze očajnice. Dok se njen lik u bistroj reci davi, iznova i iznova, Njeno dete…

Šapat prirode

Da l’ svanu dan kad ti milo sunce šapnu nešto? Da l’ pade noć kad ti dragi mesec šapnu nešto? Šta te to danju nauči da budan bdiš pod mrežom sunčevih zraka? Šta te to noću nauči da spavaš pod svetlim veom mesečevog mraka? Ma otkud ti to saznanje da kad počnu noći počne i san? Ma otkud ti to saznanje da kad prođe san nastane dan? Da l’ svanu dan kad ti milo sunce šapnu nešto? Da l’ pade noć kad ti dragi mesec šapnu nešto? Hoćeš li me…