Kajanje

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

U tuznoj noci cuje se samo tisina koja odzvanja teskim galopom bola,

ostavljajuci tragove u prasini vremena koja nije imala snage da se zbrise.

Bol…krupnim koracima ide ka nekom samo njemu poznatom svetlu,

nekoj nadi da sam sebe ubije.Da samo postoji neko ko bi misli ocitavao na papiru,

pisao siljastim slovima kajanje I grehe,podesavao sudbinu.Tragovi postaju sve dublji,

na stare dolaze novi,a nevidljiva ruka ipak ispisuje suludo sutra I veru.

Svakim treptajem oka deluje sve jasnija,vraca misli,gorku stvarnost zaboravljenog dogadjaja.Obavljenog zadatka,slomljeno srce,nestaje…

Pohabana hartija ispisanih zivotnih stranica,jedna olovka,

secanje,mucenje.Prasina je netaknuta,tisina glasnija od urlika logorasa na vatri,

bice prekinuta novim galopom savesti,bola.

Onaj neko ce opet pisati,hartija ce biti ziva,radja se nova zal za necim sto je trebalo biti uradjeno,a nije.Sama pomisao,jedan zarez bi menjao sve,duzine recenice I potez vise…

sad neko place a neko se smeje,nije moralo tako,dvogled u buducnost nije dobra jer pokazuje okrenutu sliku,nedodirljivo socivo za naredni potez,zabrana.

Cekamo,cekacemo…I ono sto bi,to je moralo biti…nema menjanja I popravnih staza,

I nesto se rodi I nesto umre jer tako pise negde,

gde boje nasih ociju behu unikati…

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting