Kad sunčece zajde…

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Kad na mojemu bregu sunčece zajde,
i prva se zvezda na nebu najde,
rumeni mesec se smeje,
a zemljica noć greje.
H daljini se crkvica sveti
i već se mužika čuje pri klijeti.
Osmeh mi obraze hmiva,
i celi kraj već polefko sniva.
V hiži se nič već ne čuje,
i s´ako h svojemu snu putuje.
A mene još obuzel nije,
bežim van,  hčim prije!
H noć sam pobegla,
i tu, u mehku travu se legla.
Gledim nebo i pomalo zevljem,
a h sebi našu pesmicu popevljem.
Se zmisliš našega mesta,
no, tam, gde vijuga cesta…
…je, tam smo se zeli,
jedno drugom h oči gledeli.
Dojdem tu negda, gda zmislim se na te,
mam mi se sve naše sanje vrate.
A morti i ti se zmisliš na me,
tak kaj moje misli nisu same…
Noć već polefko po danu diši,
zutra mi na oblaku osmeh nariši.
Tak da znam da mi misli nisu same,
i da negda zmisliš se na me.

 

 

jednom mačku :))

26 thoughts on “Kad sunčece zajde…

  1. Ma kako ti mene razgališ tom svojom kajkavštinom, posebna si Newa Nevičice moja,i da, uvijek se pitamo: Sjeća li se?… Divno ti jutro obasjano suncem želim! cmok:)

  2. Noć već polefko po danu diši,
    zutra mi na oblaku osmeh nariši.
    Tak da znam da mi misli nisu same,
    i da negda zmisliš se na me.

    Ah ti mačori… :)))

  3. Jutro Newe!
    Iako sam Dalmatinac onog poznatog sjever jug se ne držim.Ima toliko lipih kajkavskih pjesama a sad u njih ubrajam i ovu tvoju.

    Pozdrav i osmjeh šaljem!!!!!

  4. Noć već polefko po danu diši,
    zutra mi na oblaku osmeh nariši.
    Tak da znam da mi misli nisu same,
    i da negda zmisliš se na me.

    Newe, imaš nevjerojatnu sposobnost da svoja nježna sjećanja obojiš vedrinom. Ona nisu sjetna, ona te ispunjavaju srećom. A sve umotano u pitomi pejzaž našeg zagorskog kraja i melodiju dijalekta. Lijepa, lijepa slika. Pusek draga newe.

    1. Hjoj draga moja, kak sam ja sad sretna zbog tvojeg komentara, svi misle da sam ja nekaj tužna, a nisam, neg sam to sve kaj si ti rekla…

      kad dobiješ nešto tako sretno, kao što sam to dobila ja…i kad to netko prepozna, kao što si prepoznala ti, ma ja sam najsretnija na svijetu :)))

      kad god pišem nešto slično, voljela bih da ljudi prepoznaju tu sreću i tu toplinu što mi iz grudiju viri i što se unutra krije i grije me cijelu :)))

      ti to jesi i hvala ti na tome draga moja :))))

      pusek najveći kaj ga morem poslati na kvarner imam za te :)))

  5. Ti si ženski Fran Galović:) on je pisao predivne lirske pjesme na kajkavštini,sa ovom i još nekim tvojim pjesmama podsjećaš me neodoljivo na njega,pozdrav!

  6. Kako je kod tebe dobra atmosfera … u svakom ispisanom retku osjeća se duša puna života i ljubavi. Uz to širiš neke dobre vibracije i tako lijepo znaš dočarati slike, pa imam dojam dok te čitam da i sama proživljavam tvoj doživljaj.

    Jako lijepo 🙂

    Pozdrav !

  7. Prekrasno Newenka,već vidim tvoj breg i klet,i čujem mužiku tko nije doživio tu ljepotu nemože je ni opisati.Kod mene ima isto puno vinograda i kleti i često smo znali zaružiti do jutra,a o ukradenim poljupcima mmmmneću govoriti.Veseli osmjeh ti šaljem.

  8. eh da..u vrijeme kad ljudi se srame svog naglaska i one koji pričaju na “svome”
    nazivaju selje(kako u kojem kraju) meni su jako dragi ljudi koji pišu o svome,i po svome…i naravno ako to dobro rade,još bolje…jel ovakvim pisanjem..ne samo da obogačuješ lirski svijet..nego i čuvaš kulturno i glavno nasljeđe jednog naroda, jednog kraja,od zaborava i predrasuda….eto ja se malo oduševio..hahhaa ..pozdrav

    1. Hvala akrape, čast i zadovoljstvo je moje što ti se dopala ova moja pjesmica…znaš nekak se posebno osjećam dok tak pišem…sve one ostale moje nisu ni do koljena ovakvim mislima i osjećajima…dobila sam prekrasan dar na dar :))) tim više što ne živim u tom kraju ni bregu o kojem često znam pisati…jednostavno ga volim :)))

      :)))) volim što si se oduševio :)))

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting