JESEN NA MORU

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Jesenje jutro, ulice puste,
tek koji krik galeba u letu
nima cike ni vriska dice,
ča su cile dane trčati znali
prošli su školski praznici.

Ulice uske mračne i hladne,
kuće od kamena, ponistre drvene
na njima cviće crveno i bilo,
a jedna none kolica vuče
gre na pazar prodat povrće.

Na kraju ulice dvi žene
čakulaju glasno rukon kazuju,
di brodi stižu s mora daleka
danju su molili noću bdile
čekali svoje muževe ribare.

Skupija se svit ribare vidit
a žene sritne ribare grle
muževe svoje, srce im veselo
kući su došli s mora daleka
i svakom umor nesta kad ženu ugleda.

Daleko su išli ribe lovit
kalavat triba ribe s broda
kašete prazne triba napunit
odvest na pazar ribe prodat
jerbo se riba brzo kvari.

U prikrajku sidi mačka jedna
zna da će dobit ribu koju
a zrakom letidu galebi bili
i kriču glasno bit će slasno
ribe će dobit, sve je krasno.

13 thoughts on “JESEN NA MORU

  1. Hvala draga Gaga na komentaru, a zašto ti je tužna jesen, pogledaj boje jesenje, postaju tople, lišće žuti i opada kako bi nove na proljeće izrasle.. :))

  2. dinko, više ne znam što da kažem; svaki put me ODUŠEVIŠ svojim (realnim!) stihovima!!!
    Topli pozdrav gospođi Nadi i Tebi! :))) ♥

    P.S. Pitam se gdje nam je naša draga “shadea” i “LoLa”? Nedostaju mi/nam! 🙁

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting