Jedan dimnjak

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Pisana biblija na zrnu pirinca…

malo dete,

smesak prisutan stalno,

za nju,onda,

velike stvari vrede malo,

sati igranja,prljave nogice,

plac,teske noci nespavanja,

slatko mucenje,

sladak mali zivot.

prvi koraci i prve razbijene vazne,

mumlanje reci sto zvuce kao…

mama…

rast,veci broj pantalonica,

azbuka,brojevi,ucionica…

mnogo knjiga,

prvo odlucno necu i hocu,

knjiga se sad brzo lista,

prvi izlasci nocu…

pomislih kuca stoji,

ljudi zive u njoj,

videh ledja neke potpuno…

druge moje male…

dete u coveku,rusi kucu,

vadi cigle ljubavi i godina,

svaki dan stavlja masku nule,

od kuce ostao samo dimnjak…

zidovi,karte su pale,

krevetac mi se ucini mnogo dug,

nemogu je dotaci,

a svog malog mecu nece ni da vidi…

noc,drvene resetke krevetca

bivaju celicne,

male se lampe suzavaju u nedogled,

tunel straha,i mrak…

kad rulet sudbine vrti kuglu,

na crno….

a tanjiric iz kog je jela

bio je crven,

meca je bio crven,sada

crn bez noge odjednom prica…

ruke mi staju traziti u

travi secanja,

pogled male sa visine gleda,

ali ne u mene,nije moj.

u kuci 18 godina ne zivi niko,

laku noc drugi prica,

san nije san,

ostaje nada da…

i dalje voli brckanje u kadi

i stipkanje za nosic,

i da pozna,onaj lepi osmeh.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting