Hudoba

Suze što kaplju

teku tiho

dok sanjaš,

u mraku

nemirno spavaš,

tvoj bol je usnio

zastrašujući snovid,

koji se ceri

u zore svake osvit,

i pretvara jutra u večeri.


U svoju tminu

kad si zakoračila,

uplašeno po njoj lutala si očima,

pa ih u hipu namah razrogačila,

nisi poznavala dubinu

vlastitog mraka,

iz tebe je iskočila

hudoba u obličju prosjaka,

preneražena onim što si otkrila

pokajala si se što si u sebe kročila.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting