Evo sada

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Evo sada,
dok lutam sam poljima poslebojnim
miran sam, najzad,
nasmejan sa svojim porazom;
Samoća u meni oseća potrebu
da ti se ispovedim,
raskujem okove srca
skovane tvojim odlaskom.

Samoća je voljna,
nek joj reči daju uho koje zove
ili pesmi ovoj suzni pogled
da joj bude lakše;
Jer posle odlaska tvoga
skupiti mora sve snove moje –
I tiho im reći:
”sve što ste imali nekad sad nije vaše”.

Sva Proleća buduća, zrela –
kosom njenom nezaplesana,
pod limenim nebom svi sutoni
naših negaženih staza;
Sve maline rano cvale,
sa usana njenih -ko kiše maja,
u lahoru letnjem, mlakom,
lišće suza sa trepuški granja.

Ah, šta je život,
mladost koja proleti kao mlade noge
preko ljubičastih valova tvojih
i plaža mekanih i belih;
”Nemoj plakati”,
neko će u prolazu reći dok te zovem,
neznajući da su galebovi moji
sa pučine tvoje
zauvek odleteli.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting