Dve iste osobe…nikad

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

kada bih samo mogao da se probudim

laksi sam nego ikad i nista ne osecam

sva ta draga lica,kolone ljudi

za koje sam ziveo,moja

basta ljudi i cvetovi

proslosti i ovog cudnog svetla sada

bojim se visine,i gubim vid

kuce,krovovi,drvece…oblaci

koliko to ide,koliko suza bi mene vratilo dole

koliko ce mojih sitnica jos ziveti posle mene

u drugima,koliko ce moje reci lutati ulicama

moga grada,koliko me je devojaka znalo a ja

ne videh iste…

kako li ce patiti moji stolovi kafana sami,

ko ce piti moje pice u 9 i 30h ujutru,

kako ce se zvati sledeci ja…

sluti li svet da ostaje bez nekog

ko nije stigao ispricati svoju pricu,

da li je nebo svesno da je bogatije za jedan naslov

medju milion naslova

koliko god smo veliki bili,na kraju

svi smo isti,prekinuto nikad ne krene ponovo

a kraj uvek ostaje kraj.

bice samo tesko navici se…

ne pipati svoju postelju i ne pricati nekome

za koga znate da,da vase reci njemu ili njoj

ponekad zameni vodu i vazduh…

hocu li za sobom odneti jos nekog ko je ziveo samnom u stopu,

ne bih voleo,bio bih tuzan ,ako je to uopste moguce,

jer osecaja nema,cak ni suza,mojih…

tuga ostaje,ali i ona jenjava vremenom,

vreme je cudo,nacinice nekog drugog da lici na mene,

nacinice da drugi poveruju da sam se vratio,

nacinice tugu manjom,nadanje prerasta u mozda ludilo,

i na kraju,kad se dobro moje JA proda nekom,opet cu ziveti,

ipak,maska ega..

sve moje vrline i mane,svi potezi i dobri promasaji,

sve ljubavi i mrznje,moje lice smesno i uplakano,

zajedno s mnom ide u bezpuce…

i nikad,ali nikad,nece biti pravog mene…

bice boljih i gorih ali mene ne…

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting