Dva srca

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Dan ko dan…

zacaran mozda mirisom mora,

daleko od kuce,od istog,

cudno plava zora,

sto izjutra boji nebo i ljude,

valovi koji bude,

novi ljudi,nova lica,

nekako slatki i rumeni odsjajem svetla,

istog svetla koja su nam ukrstila poglede,

moji prozori gledase u njene,

dve zgrade,dva diva sa stotinu ociju,

a odmor na balkonu bio bas u isto vreme,

kad sedne…te usne njene,

ruke,pokreti…

sijala je kao sunce,i jace

i nista me tad ne bi moglo ometi,

zavodljivi dim cigarete i

vidljivi sarm koji baca,

gadja pravo u srce,u dusu

kad vece padne,krece zivot

i njen i moj,i ceo mladi svet

u peni mora muzika glavnu rec vodi,

sreca!videh je u klubu…

u crvenom,a crvena u modi.

boze…sad il nikad

ne cekah nista,popricah sa njom,

otidosmo u park,

mnogo momaka koji se trude pricom,

devojaka koje gledaju s strane…

a neki se i ljube

slabo znanje jezika zamenih usnama,

rukama,ocima,

bila je tako moja,tako blizu…

mala svedjanka…

odjednom…daleka,neznana,nicija

odlazak,put u nigde,kraj sveta

suze ne kapase tako daleko,

prsti ne pipase vise rub leta,

ona otide….lepa zemlja…svetska…

devojka sada sa dva srca,

violinski zvuci tuznih cvrcaka

pratila me kuci,svirala,

slani ukus usana,ukus ove noci,ukus nje

mucila me je,dirala

od svega,ostalo je samo,

par poljubaca,prag ljubavi

i deset malih brojeva njenog telefona,

da mogu da je cujem,ali ne i da je vidim

osetim…

“i love you,don’t forget me”rekla je…

lice zaboravih,neznam gde je,

vruce leto,a u meni i dalje veje.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting