Čudo,mračni hodnik

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Duhovi tame i sretna lica pokojnika,

zadimljeni hodnik cudnih razmera,

vodi u dubinu poroka,kajanja i bezsvesti

eto i mene tu,hodam.

zidovi izgrebani prosto neistina,

nokti i krv

neko nije hteo hodati,ili je zalutao

ceo zivot biras puteve,sve se sabira

biras poteze i volis i mrzis,

pravis i rusis,

za sve to,za zivot,nagrada je samo

jedan put,obican

put koji se zove kao ti,jer

ti si ga pravio sve godine zivota

nema biranja,ni povratka,

samo hodanje i cekanje.

kad pogledam smisao zivota je…cekanje,

nekog cekamo,nesto cekamo,

i kad rezultat zasija svojim sjajem,

nema cekanja…hodanje.

mracno je i vruce,oci se navikle na mrak,

moraju,tu sam sad,dokle neznam

i u ovom masakru dusa mora naci izlaz,

ja mislim,nisam skroz umro.

ili bar mislim da mislim…

zasto se cuje jecaj ljudi?

kajanje je za zive,sad je kasno

vreme se vratiti nemoze,

to je jedini propust u celom mehanizmu

zivljenja

ne bi bilo ovakvih hodnika,

crna boja ne bi postojala

a ni dobro i lepo ne bi bilo lepo

jer nema loseg.

iz dva losa ide jedno dobro,

mnogi to neznaju,i sta bude

hodanje…mrak.

kakvi su ostali putevi ostaje masta,

mozda jos koja sansa,ko zna

ja znam da moram ici napred,

vec osetim da je sve teze hodati,

idem po svoju nagradu

bio sam los,a kad sam shvatio,

vise nisam bio tamo,

nisam bio ziv.

kapljice krvi broje neko vreme,

toplota je umor,a duzina puta gresi.

stici cu jednom,pa sta bude,

ipak,ne bih vratio vreme,

mislim da bih izabrao jos gori put,

sa dobrotom se radja,ona se ne uci,

niti se stice.

zivi lepo i normalno,da bi smrt

bila podnosljiva.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting