Click to rate this post!
[Total: 0 Average: 0]
You must sign in to vote
Skrivam u dlanove oba oka
da lakše prebolim njeno lice − da me nije;
Na usnama mi njeno ime,
u njedrima mi vatra trne,
što me grije.
A ja pameti vičan nisam,
slijepi mene kroz zivot vode,
s bijelim štapom kroz crnu tamu;
Ko nije ljubio ne vidi ljubav,
ko ranjen nije ne vidi rane,
pa se nasmije na moju čamu.