Budan san…

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Noću,

Dok brojim košmare i noćne more,

Ti ideš za mnom

I skupljaš zlatastu prašinu sa zvezda,

Koje su, neopaženo,

Spale sa mog neba…

Strpljivo i tiho,

Ideš za mnom,

Stazom mojih neodsanjanih snova,

Trpajući, usput, u džepove želje

Koje su, napušteno,

Ležale na tom putu…

Dok ja lutam ulicama koje teško dišu,

Ti se vraćaš do mog jastuka

I postavljaš zamke za nemire

Koji ovladaju njime

Onda kada glava utone u mekoću

Tog paperjastog oblaka…

I tako svake noći…

Ideš za mnom, ćutke

 i skupljaš stakliće

mojih razbijenih iluzija…

A onda, kad svane,

Sklapaš ih, kao slagalicu,

Praveći od njih ono što su bile:

Ljubav…

Dodirom uništiš sva zla

Koja su se nakupila u toku noći…

Nakupljene želje kalemiš

Po granama svojih dana,

Pa, ih procvetaš svaki put

Kad ti srce otkuca…

Prah sa zvezda udahneš,

Pa sijaš kao najsjajnija zvezda na nebu,

Mom nebu,

Samo da bih mogla budna da sanjam…

Jer, shvatio si…

Snovi samo danju

Imaju smisla…

9 thoughts on “Budan san…

          1. Noću sam Vila,a danju sam Marija,pa mi je teško da se odlučim 😀

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting