BESKRAJNO GAĐENJE

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

Obuzelo me beskrajno gađenje
I pero mi ispada iz ruku a još maločas je bio tu, u meni, spokojan i topao
A s vremena na vreme
Sam ga osećao kako se miče, bio je moj usud, moje breme
Bio je odista živ, taj inspirativni bol koji je donosio naslađenje
Imam li utisak da sam ga nesmotreno u subi živog zakopao

Bez sumnje, imao je svoje čudi
Moglo je proći više dana a da se ne pojavi a po tajanstveno lepom vremenu
Kao kapudžin na barometru
Pomaljao je nos, spazio bih bledo lice kako lebdi na vetru
I modre obraze a kada se nije pojavljivao što zaista pomalo čudi
Teško bi mi pritiskao srce, osećao sam se ispunjenim u trenu

Sada više ništa nije ostajalo
Kao što na tragovima osušenog mastila ne ostaje uspomena na svež sjaj
Sve to je moja greška
Izgovorio sam jedine reči koje nije trebalo reći bez smeška
Rekao sam da prošlost ne postoji, ništa i nije nikada postojalo
Jednim potezom, bez buke, vratio sam se ništavilu u zagrljaj

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting