AUTOMATIC

[Ukupno: 0   Prosjek: 0/5]

AUTOMATIC!!! ……

Markiz de Sarkazam se Probudio u tom trenutku, stegao Ranu

na jastuku   … i počeo da Glasno  Misli…i…da se  seća….

 

 

 

Prosim radost…, udaram krvavim rukama znojavo čelo,

pljujem na ogledalo, prodajem crno ispod noktiju i sećam se.

Kada sam kao dete jeo asfalt i sa kravama pio iz iste lokve,

kako sam ovcama pojeo svu travu,

kako sam mušici kidao glavu,

kako sam se mrštio babama u gradskom prevozu,

kako sam se jednom ujeo za usnu.

Sećam se , kako jednom nisam hteo,

pa onda jesam.., kako sam smeo da je pogledam u oči,

kako sam tada pojeo davljenikovu slamku,

kako sam psovao,svima  jebao majku.

Sećam se kako sam se pojavio niotkuda,

kako me nigde  nije bilo,

a bilo me je svuda,*

kako sam ćaskao sa Bogom i nudio ga cigaretama,

pitao ga , kakva je bila Marija Magdalena,

da li je istina da su imali sina i da li je to bio moj otac.?

Pljunuo sam ga jednom, njega, Boga.

Sećam se, zaspao je jednom dok sam mu se obraćao,

terao sam ga od sebe , a on se vraćao.

Jednom sam pišao u cveće

Na ljiljane,ruže, lepog Jovu I jorgovan

smrdeo sam kao ono,

ljudi su obično bili govna,

a ja sam bio najveće govno*

Sećam se da sam žene namerno razumeo da bih mogao da preživim.

Plašio sam majke decom, sa ciganima sam maltretirao skinhedse,

Jednom sam  čuo velikog gospodina kako prdi i slušao kradom

dve starije dame kako se prisećaju jebačina iz mladosti, i  kako  krv  svojih               ljubavnika  jos  čuvaju  na  policama  špaiza,u teglama,pored slatkog od dunja

ovenčane vencima crvenih  paprika , belog luka,zatvorene celofanom sujete

bacao sam lekove ispod kreveta, nisam hteo da budem bolestan,

spavao sam sa prljavim nogama, zatvorio prozore i razbio stakla.

Sećam se da sam zube prao samo kada sam isao nju da ujedam,

kako sam ubio cirka 6000000000 mrava svih rasa, gajio sam komarce

u usnoj šupljini ne bi li dobio malariju da ne odem u školu,

jeo kugu  i vruceg psa za doručak sa ceđenom žuticom

pucao sam na vrapce atomskom bombom,

zato ih više nema.*

Sećam se kako sam huškao Kaina na Avelja,kako sam ludim kravama

preneo ptičji grip, kako sam lagao da ne lažem, kako sam prećutao a

trebao da kažem.

Sećam se kako se jednom ničeg nisam sećao, kako sam slepo verovao da sve vidim,

kako sam osećao da ništa ne osećam, kako sam terao golubove  u parkovima i

otimao im mrvice hleba, kako sam joj pred oči skinuo komad neba,kako je tada  nastao mrak

u nekoj zabiti, kako sam poklao livadu ruža, kako sam plakao kada sam bio srećan,

kako sam se podsmevao nesrećnima.

Sećam se kako sam sa prijateljima stvarao neprijatelje, kako sam  kovao paklene planove

da bih  se osećao kao u raju, kako sam  Gandija vodio na orgije i kako smo se tamo

prežderavali, kako sam sa Hitlerom i još nekim filantropima

otvorio obdenište i kako je proslavu uveličao

Starac Fočo od stotinu ljeta.*

Ne mogu a da se ne setim kada je Merilin Monro dobila prvu menstruaciju,

kako je kompijuter zamenio mozak, kako je dupe postalo srce,

kako sam hodao putem kojim se ređe ide, kako sam kupio pokvareni um,

kako sam decu plašio bajkama, kako sam spavao sa njihovim majkama,

kako sam im govorio da su im očevi umrli po rođenju.

Sećam se kako sam dane ubijao noćima, kako sam proklinjao zore i

pretio im koncetracionim logorima, kako sam tukao svetskog  prvaka u

klikerima, kako sam gurnuo jednu staricu pod auto,kako sam profesorki

francuskog virio pod suknju.*

Kako da zaboravim kada sam rečima iskopao njene oči, kako sam

igrao na sahranama, pio pokvarenu vodu,krao bubrege, lomio zdrave noge

invalidima, šaputao gluvima,pokazivao put slepima,

kršio obećanja data prevarantima, bio tvrd orah, voćka čudnovata,

uvek hteo da u igri budem Nemac ili Indijanac

, nekoliko puta sam pogodio I Sunce  vazdušnom  puškom.

Sećam  se kako sam   nekoliko hiljada   dana čekao  da se  pojavi,  kako smo bili srećni, prljavi i znojavi

kako smo se divili sopstvenim smradovima, rovarili po iznutricama,prebirali ružne od lepih misli,

kako sam joj izjavljivao ljubav, onako kužan, ružan i prljav, kako je više gutala moju pljuvačku

od mojih reči, kako me je ubedjivala da moj je najveći i da nema kraja našoj nesreći.

Kako  sam  joj  samo rekao  …Walk the line…    Jednom sam čak i sanjao.

Sanjao sam kako sam sa Đavolom pio mleko, kako smo jeli med,  kako sam nešto,

kako sam neko, kako sam samo jeo masline na

Maslinskoj gori i nisam se obazirao na Isusovu besedu,bio sam gladan,

mislio na bedu

Sanjao sam jednom, sećam se, kako sam tamom plašio mrakove,

kako sam munjama pljuvao  nebo,

kako sam novorođenčetu otimao sisu, kako sam leproznima sipao so na rane,

kako nisam mogao da sanjam,

da ću nju sanjati.*

Sanjao sam kako je šapat bio krik, kako je tišina mirisala na tamjan,

kako sam  ribe učio da govore i psuju,

pticama sam krao jaja, rušio gnezda i pojeo sve insekte, hranio se žitaricama

koje su nikle iz pepela čovečanstva, od poslednjeg pande napravio torbu,

i poslao  je  Pradi da  stavi  u  nju  svoju  masku, telefon i vilicu.®    Sećam se da sam se jednom probudio i budan se sećao snova, svi su

ćutali kada sam ja ćutao,

Dalaj Lamu sam ubedjivao da zgazi mrava,

nije imao muda za to.

Sećam se, svega se sećam, i kako sam prećutno govorio nekoliko jezika,

tečno ćutao na njima i time sve rekao.  *

Kako sam  plesao sa  osakaćenima, vikao na gluve, jeo nezrelo voće,

od prašine i vetra pravio kuće za bezkućnike, šamarima plaćao muziku,

nekoliko popova preobratio u ljude, vodio ih po kafanama i javnim kućama,

rafalom pokosio nekoliko kosaca u njivi,

potom sam hladnokrvno odleteo sa ostalim vranama, kojima sam kasnije iskopao oči,

onda sam stepskog vuka naucio da ide na utakmice i koncerte, gde su neki urlikali

oponašajuci njega.

Jednom sam video  ništavilo i bilo je veoma zabavno, kao kaleidoskop beznađa,        spavao sam na deponijama

i nista čudno nisam video tamo sem dosta poznanika koji su čekali na recikliranje,

Jednom sam sećam se, tetovirao  svoje srce  na  njenim  tabanima a onda

svoju  kožu  pretvarao  u ulice,jednosmerne, slepe,

drugima  sam kopao  jame a onda se  u  njih  bacao  zevajući

Budio se rano jutrom,tri sreće grabio za vratove dok ne ispuste dušu

Sa  Leonardom  Koenom  sam  osvajao  Menhetn a njega  nije bilo na

Vracaru kada mi je trebao,  mada znam ,  tu se negde  skrivao  i vrebao,

neki  stih  da  mi  ukrade.

Jelena, Lenka, Beatriče, Laura su  varale  svoje  pesnike

sa  mnom, tražile su  malo  akcije,

Smislile zbog mene Sex i Grad i češljale  se  dok  sam  dolazio

jašući  Nerona ,

dok je  gorelo njihovo rodno  selo

Jednom  sam  kroz  prozor  posmatrao  misao koja se uplašila i pobegla,

jurio sam  je  na trotinetu a kada sam je  sustigao vratio sam je u frižider.

kako sam samo  jednom  udavio  želju, mislim da sam je sahranio pored nade,

tugu sam prodavao  na  pijaci, davao  sam je  u  pola  cene,otišla je kao alva,

potplaćivao  sam decu  da  obave  muški  posao,a ona,ona je  je bila  svuda, ali ja

nisam  došao, išao sam da je  varam  sa  sobom.*

*     Šta sve  nisam  radio  sa  srcem samo  da ga  se  otarasim, slao ga  na

Termopile, Ruski  front, mazio  ga  bodljikavom  žicom, bacao  ga  pod vozove,

zarazio ga  sa  njom, nudio  besplatno  na Pančevackom  buvljaku, otimao se

za  metak  sa  samoubicama, da  ga  kljucaju , nudio  pticama, drzao ga  u kaci

sa  kupusom,slao u Sibir na  prinudni rad,

gajio  otrovne pečurke na njemu, od njega spremio večeru

bogovima  sa  Olimpa, uspavljivao ga u kafilerijama, gurao  ispod  tepiha,

držao ga u čaši  koka- kole,izdao ga na  Kosovu,

pravio od njega  rakiju, ostavljao na naj udaljenijm

stanicama, puštao da ga ridžovani  uhvate  bez  karte, petkom ga  ostavljao

đubretarima, poklanjao ubicama, pesnicima, starcima na samrti,

studentima medicine ,arheologije I teologije

bacao ga u oganj, u okeane, u septičke  jame, sadio ga  u pustinji,

pretio mu visokim pritiskom, kako ću pse njime da nahranim,

njoj ga nudio na  srebrnom  posluzavniku, garniranog

valijumom, punjenog  ružinim  trnovima, molio da ga zagrebe  noktima,

pumpao  ga  pumpom  za  bicikle, da pukne , bacao ga  svinjama  sa

pomijama, nosio  na strelišta, da vojska  vežba,slao ga po ptičije mleko,

trampio  ga  za  jedan  dan  života,*

Kako sam samo  želeo  da  se  izgubi  u  šumi , da ga  Kinezi  pronađu u

Zmajevom     gnezdu na

Novom Beogradu, da  ga naprave jefino, da  se  pocepa  za  mesec  dana,

, slao  ga  na  nepoznate adrese,

pokušavao da ga  utopim  mesarama  i  klanicama za pa štetu,

stalno  mu  nabijao  kompleks  niže  vrednosti,

vadio  mu  Šengensku  vizu, nudio  političarima  u  predizbornim

kampanjama, podmetao  vegeterijancima kao  papriku,

deci  kao  unutrašnju  od  fudbalske  lopte, kurvama

kao  jastuče za pudrijeru.*

Jednom  sam  sreo  ženu, ćutala je sve sto sam  hteo  da

čujem, vikala  je tiho, nečujno, psovala svojih  nekoliko hiljada   dana,

stajala  je  u  trku, besnela  na  vazduh,  pljuvala  na  nebo,

hvalila  se  kako  je  pobedila  nekoliko  vetrenjača,  kako je

nekoliko  oblaka  koristila  kao  uloške, gadjala  kamenjem

meteore, osvojila  Svetska  prvenstva u  lastišu, u školicama,

ugasila  nekoliko  zvezda,istkala tkanje od snova i paučine

vunicom od pepela i blata

mučila  crnu  udovicu

na  svome  vratu, u  srcu  istetovirala  moju  ludačku  košulju,

zanimala  se  koliko tačno  krvi  imam  i  koja  sam  krvna  grupa,

od  petka  je  pravila  ponedeljak, lagala  je  za  minute  svoje

godine, od  mojih  nerava  pravila  haljine , od  očiju  minđuše,

od  kože  čizme  za  jahanje, među  svetinom  u zadimljenim

grobovima  pevala  je  o  mojoj  smrti,  Videla  me je jednom,

zadnji  put, mojom  kosom  brisala  je  podove  svojih  odaja,

tražila  dlaku  u  jajetu, slala  mi  poruke  preko  mrtvih  golubova,

od  mojih  prstiju  pravila  cvetne  aranžmane, lakom  za  nokte  mi

maglila  pogled, moje  dodire  stavljala  u  tegle  sa  ajvarom,

na  svakom  početku  mirisala  na  kraj, uspavljivala  me  je

limenim  dobošom, budila  iz  najlepših  snova,*

plela  mi  džemper  od  jeze ,juče  se  uvek  sećala  sutrašnjeg

dana,oblačila  erotski  arsenik, tražila da  joj  verujem

kada  se  najmanje  nadam,jutrom  moje  slomljeno  srce,

skupljala  metlom i  bacala  sa  ostalom polomljenom

staklarijom, požutelim razglednicama  I opušcima  cigareta,

razgovarala  je  sa    mnom  o  ničemu,

plakala  je suze  u  obliku  disco  kugle,imala  je  misli  o  mislima

optočene  cirkonima,firmirane,original,®

pojavljivala  se  i  nestajala  u  nekoliko  vremenskih

zona  istovremeno,tražila  sveti  gral  po  kontejnerima  sa  muzikom,

htela  da  upozna  nepoznati  deo  mene,krila  se  ispod

tepiha,plašila  života  sa  mojom  smrću,

skuvala  mi  je  čaj  od  glogovih  kolaca, obećala  ništa,

slala  gorke  korake  da  me  isprate,

od  mojih  reči  mesila  je  hleb i  njime  hranila  strašila  na  trgovima,

popravljala  mi  frizuru  vencem  od  trnja, kao  kamen  me  bacala  u

mutnu  vodu,  *

 

 

 

*Ukrao  sam  hlebove  i  ribe  sa  Galilejskog  mora, 5000  ljudi  je  ostalo

gladno, obarao  putokaze  od  danas  do  sutra,  galebu  Džonatanu

Livingstonu  slomio  krila, Malom  Princu  razneo  planetu  u

paramparčad, pojeo pticu trkačicu,kojota maskirao u lava

Štrumfetu prodao u belo roblje,

Silovao pčelicu Maju

upoznao    Matiju  sa    Verom  Pavladojskom I izveo ga iz anonimnosti,

pretvarao vino u vodu dok  mi se obraćao plameni  žbun kanabisa,

mazao  ruke  kremama  od  dečijih  duša  kada  sam

išao  da  je  milujem,živeo  od  njenog  dvoumljenja,

skepsu  oplemenjivao,  crtao  karikarure  na  fresci

neba,sa  Dzoni  Kešom , Nik  Kejvom I Milanom Mladenovićem svirao  i  pevao

za  pivo,suncokret,semenke

I njen  osmeh

u  prolazu  na  Zelenom  Vencu,

vikendom smo radili  kao  slobodni  zidari  na  izgradnji

novog Vavilona  ispod  Dorćolskih ulica,pre

Nerude  sam se  setio  kako se  muvaju

Matilde,vetrove  sam  plašio sunčanim  danima

koje  sam skrivao  u  dubini  mračnih  džepova,

bio  u  pogrešno  vreme  na  pravom  mestu,sa

Muhamedom, Isusom, Budom , Jehovom I ostalim drugarima

sam  se kockao u  život, nisam  poslušao

Olivera  Mandica  kada  mi  je  rekao  da

nije  za  nju čovek  ko ‘ ja, *

Ričard  Barton  i Strahinjić Ban  su  bili  na  mojoj

strani, poveo  sam drugi Trojanski rat,

slušao  sam  narodnjake  dok  ne  doživim

spiritualni  trans, nisam dao  zverima da  odu na

spavanje,na  smrt  sam  je  prepao  životom,

terao  Pavarotija da  mi  na uvce   u Prešernovoj

kleti  peva forbidden colors, na  violini ga  je  pratio

Pokojni  čika  Ljuba Ciganin sa Ruiči Sakamotom na harmonici

. Prele  I  Tirke

su  se  propili kada  su  čuli  moju  Priču,

mladi  glumci  su  se  otimali  za  ulogu  mene

u  jednom  tužnom niskobudžetnom  filmu  koji  se  kasnije

davao  samo  jednom  bioskopu Balkan,

Sa Kišom sam opsedao jednu mansardu

Bajron je bio  ljubomoran  na  mene,

zato  je  otišao  u  Grčku  da  pogine, sa Šanticem  sam

se  kladio ko  će  od  nas  prvi  da  se  razboli  i  umre,

sa Jesenjinom sam  pio  u Kapetan  Mišinoj   i Dositejevoj,

pronašao  sam  blago  Cara  Radovana,zadimljenu  misao

i  duha  iz  čokanja,  svako  jutro  sam  se  umivao

kiselinom  i  od  prašine,  pljuvačke  i  urina  pravio

novo  lice, policija  me  je  jurila  zato  sto  se  nisam  skrivao,

potukao  sam  se jednom  sa  šahistima na  Kalemegdanu,

ukrao  sam WC  šolju  iz  belog dvora,

Najlepši stih napisao na toalet papiru

Kojim je  kasnije  život obrisao dupe života*

Ugasio  sam  nekoliko  sazvežđa  nad  Vitlejemom  i  tako  mudracima

sa  istoka  pokvario  posao,  neke  žene  zauvek  sahranio  u  fiokama

pisaćeg  stola zapečaćene voskom moga zaborava

Sećam  se  kako  Frojd  nije  imao  dijagnozu  za  mene,

napisao  je  nekoliko  gluposti  i  ufiksao  se, dok  sam  išao  ka

Golgoti  pljuvao  sam  se  kamenovao  i  ispratio

sotonskim  osmehom, Judu  sam  posadio  u  baštu  svog

poštenja, procvetao  je  i  dao  mnogo  plodova,

u  hiljadu  duša  sam  posejao  nemire,  pa  sam

požnjeo  ono  što  sam  sejao,*

Branku  Miljkoviću  sam  savetovao  da  je  uzalud  budi,

i  da  ne  koristi  prejake  reči,ubiće  ga, posadio  sam i

njivu  krikova  prošaranu  crvenim  bolkama,

govorio  sam  nekazane  reči,

noću  sam  puštao  guje  iz  nedara,  jutrom  su  se  vraćale

sa  vestima  o  njoj, jednom  sam  se  udavio  u  plićaku,

koji sam ispljunuo ispred  sebe

Sećam se kako  sam  noću  ulicama

menjao  imena,krao trotoare,grlio bandere I znakove pored puta,

negde  zaspao  a  budio  se  u  snu,*

kako  sam  je  gledao  očima  deteta,  kako  sam  joj  sebe  oprostio  kao  da  sam

polomljeni  prozor  u  dečijoj  igri,  kako  sam  uklanjao  sve  svedoke  koji  me

nikad  nisu  videli  kako  sedim  na  mermernom  stepeniku

ispred  njenih  vrata,kako  sam  se  plašio  kukavica,detlića,pevaca

Kako sam  Davidu  napravio  praćku  i  kako  smo

Golijatu  isterali  oko,kako  mi  je Garsija   Lorka  pred  streljanje

doviknuo  da  nastavim, kako  sam  držao  jezik  za  zubima ,

kako  sam  izujedao  roj  pčela zato  sto  nisu  napravile

dovoljno  meda  za  nju,

Sećam  se  isto  tako,  kako  sam  se  jednom  uplašio  straha,

imao  je  lice  njenih  koraka  koji  odlaze,kako  sam  Bodleru  ustupio

nekolko  kapi  svoje  krvi  i  crno  sunce,  kako  bi  cvetovi  zla

mogli  da  niknu  i  procvetaju,đubrio ih svojom slatkorečivošću

i pesticidima dobrih namera

kako  su  bendovi  koji  nisu  imali  njeno  ime  u  pesmama,

brzo  propali,

kako  sam  zagrlio  bes  njenim  osmehom  i

kako  je  postao  drugi  čovek,

,kako  sam  joj  tražio  samo pogled  da  mi

vrati  u  moje  oči, video  život  kako  trči  grlato  bezrazumno,

naredio  mu  da  ućuti i  stane, samo  da  bih je  čuo  kako

diše,

kako  se  Endi  Vorhol  prevrtao  u  grobu  zato  sto  nije  stigao

da  me  naslika  i  sto  mu  nisam  dao  dupe,kako  sam  odlazeći

od  nje  u  mrklom  mraku  video  crnu  boju,kako  sam  Sizifu

dao  moju  sreću  da  je  izgura  uz  brdo govana, kako  sam  sa  Elvisom

učio  školu  za  najtužnije  alhemicare,kako  sam  Sinatri  pokazao  My way,

crve    zvao  na  gozbu,

gde  sam  ja  bio  glavno  jelo, predvideo  kada  ce  Nostradamus

da  postane  vidovit, bio  zmija  koja  je  ubila  Kleopatru,

od  svih  organa  Samsonu  zaveštao  jedan  čuperak,

od  njenih  reči  pekao  sam  rakiju  zaboravku prepečenicu  od  39  gradi,

povukao  se  u  ilegalu  sa  Prletom  i  Tihijem,

zamolio  Goju  da  je  naslika  golu  kao  od  vode   rodjenu,

Pikaso  je  morao  da  uradi  1000000  krokija da  bi  mogao

da  nacrta  njeno  uvo  kako  sluša,*

paparaci  su  me  slikali  sa  ogoljenom  hrabrošću  po  mišijim  rupama,

varvare  sam  krštavao  u  plićaku  svoje  misli,

morao  sam  da  puzim  da  bih  prohodao,pod  tuđe  kože  sam

ubrizgavao  sopstvene  nesanice.

Sećam  se  kako  je  imala  toplotu  kameleonske  krvi,kako  sam  u
crnom  ognju  goreo i  postao  beli  pepeo,kako sam se  razvejao po vrhovima

Kilimandžara

kako  sam  vuk  bio
i  imao  pravo  na  ovčiji  desetak, zvao  dodole  da  se  okupe
iz  49  sela  Vaseljenskog   sreza  da  je  prizovu,  kao  pogled,

osmeh,  kao  reč,  molio  Bogove  da  me  dotuku  ili
prihvate  kao  ravnog  njima, udvarao  se  stenama  i
karijatidama  sa  Lovćena, prašini sa Beogradskog asfalta,

kako  nisam  tražio  njeno  dopuštenje
da  se  ponovo  rodim  carskim  rezom  iz  njenog  oka,

kako  oganj  koji  sam  nosio  nije  imao čistu  savest,

kako  sam  joj  lupio   šamarčinu  jednom   tišinskom
rečenicom, uši  da  joj  odzvanjaju, kletvu  neizrečenu
napisao  u  kori  koprive*,

i  džukela  sam  bio  koja  koti

mrakove,  pse  Baskervila,kako   sam  sa  prijateljima  sa

Kosančićevog  venca  otvorio  konkurs  za  dvorsku  ludu
na  Andrićevom  vencu,

najglasnije laži izgovarao u najvećoj tišini

vrebao  priliku  da  upadnem  u  nepriliku.

Sećam  se  kada  smo  imali  80 godina, da  sam  je  poljubio
kao  Gejbl   Vivijan  LI, kako  je  prohujao  vihor  pored  tramvaja
zvanog  želja  i  kako  sam  je  potom  odveo  na  igranku
u  gerontološki  centar, sa  Remboom  sam  proveo  nekoliko  sezona
u  paklu, * bio   mršav  kao  svetac  i  lep  kao  greh,  kao
neki  zao  bog, jezivo  sanjiv, posle  jedne  noći  nikako  nisam
mogao  da  se  razdanim  i  nikada  nisam  stigao
da  prošetam  vrtovima  lažnih  snova,  prodao  sam  se  zauvek
za  30  srebrnjaka  i  nekoliko  suza,

sećam  se kako  sam  joj  njima  kupio

čarape  od  vučijih  zavijanja  i  podvezice  od  moje  omče,

molio   sve  koji  je  nepoznaju,  da  joj  kažu

da  pazi , u  snove  da  mi  ne  ugazi,*

kako sam u jednoj  ruci  nosio

srce  čoveka a  u  drugoj , luču  i  mikrokosmos  ,*

venčanicu  od  tame  protkanu vatrometima  umirućih  zvezda,

zardjale  cvetove, pesmu  čopora, toplinu  hladnoće, molitvu

ćutanja,jutra  koja  ne  svanjavaju, zore  u  kojima  ja  rudim,

najbolji  kajmak  katunske  nahije,drvenu  dušu  mojih  predaka,

mesečarenje  po  trapezu,magiju  prekršaja,

ukradeni  bukvar  za  bogove, kukavičija  jaja, gnezdo

od  kostiju  bivših  ljubavi,

uputstvo  kako  da  me  dokrajči,  da  se  spasi,instant  karmu*

nosim  joj  tugu  pokojnog  oca,  odsutnu prisutnost  moje  majke,

radost  nerođene  dece, hleb  rođen  iz  kamena,

sigurno  odstojanje  od  fantazije, mermernu  ploču  krova  moje

dva  metra  duboke  kuće, ljudski  i  konjski  deo  mene,

vernost  pregladnelog  psa, zidove  duševnih  bolnica,

nedorečena  ćutanja, početak  koji  kraj  ne  vidi,

vruć  pogled  ispod  poljubca, polizanu  ranu, lek  od

neizlečivosti  od  nje,kule  od  vazduha,nebo mog oka,oko moga oblaka*

nosim  joj  darove  koji  se  ne  daruju, treperenje  trepavica

zatvorenih  očiju,kupljenu  nevinost, utamničene  leptire

u  stomaku,  ravnodnevnicu juče  i  sutra, nekoliko

hiljada  godina, nekoliko  dinara,

vuka  u  jagnjećoj  koži, oko  za  oko  ,  zub  za  zub,

nekoliko  pitanja  na  koja  nikad  neće  morati

da  odgovara,plamen  da  gasi  požare,

nosim  joj  sliku  mog  porođaja  gde  se  jasno

vidi,  kako  je  rađam  od  kamena,

nosim  joj  sliku njenog devojaštva  na  kojoj  svi  lome zube

po  njoj, nosim  joj  vodu  i  kocku  ratluka,*

slutnje  posađene  kao  tužne  drvorede,

o  bandere  njene  ulice  39  obešenih  svetaca,

put  da  joj  osvetle,  mozak  koji  ne  peva  lelek,

ogrebana  leđa  mojim  jezikom,bubuljice moje savesti, godinu  koju  sam

pojeo  skakavcima, tišinu  koju  sam  naslikao, svoju

zmiju  čuvarkuću, nekoliko  Isusa  da  mole  i  kleče  ispod

semafora  njenog  skvera  kada  im  dam  zeleno  svetlo,

nekolko  žutih  gerbera  ,  ,

, jednu  fotografiju  na  kojoj  joj  mašem  u  želju,

ikonu  zloslutnicu  koja  motri  na  svaku  moju  hulu,

spisak  žena  kojima  sam  se  davao,  sve  tajne  adrese  na  kojima

sam  spavao,  nekoliko  milijardi  mojih  potomaka  koji  su  smrtno

zaljubljeni  u  njene  jajne  ćelije,  crnu  ovcu,  pletene  čarape,

lepotu  varnice,  sve  stene  koje  sam  nasledio  od  đeda,

sudbinu  Gilgameša,  pticu  ukradenu  pobedniku  sa

Kalemegdana  ,  zato  što  pobednik  dobija  sve,

nosim joj 21 gram,

moju  smrt  joj  necu  doneti,  nju  sam  ostavio  onima  koji

ne  znaju  zašto  žive,*

darovaću  joj  1000  lica  da  ih  stavi  na  svoju  masku,

sve  Pepeljugine  cipelice,  odsečene  glave

njenih  strahova,  svu  surovost  lepote,

pesmu  koja  ne  nariče, nepažljivo  odabrane  pažnje,

upornost  jesenjeg  lista  koji  se  opire  košavi,

moju  genijalnost  u  malom  prstu kojim čačkam nos,

i  moj  strah  zašto  se  ne  plašim  da  umrem,*

 

*   Sećam  se  kako  sam  iz  Hazarskog  rečnika  učio  da  ćutim,

u  vetrovom  umoru  naučio  da  slutim,

Kako  je  voda  samu  sebe  popila,

kako  se  zemlja  zatrpala  zemljom

kako  joj  je  vetar šarao epitafe po prašini

dok su oblaci pišali uz vetar

kako je  vazduh odleteo u vazduh

Kako  sam  poljubio  plamen i  opekao  mu  jezik

Kako  me je  noć smatrala  za  Baba Rogu

I  nije  smela  da  spava  sama

Kako  sam  joj  pričao  bajke  1001  noć

I kako sam  znao  šta  je radila  prošlo  leto

Pretio  joj  napunjenim  Puškinom,Sex Pistolsima  i  rekao

BU!

kako   je  Čajkovski  mislio  na  mene  za  ulogu  crnog  labuda,

kako  se  Betoven  pravio  gluv  kao  ja  sada,

Kako  sam  bio  Tihi Don Kihot

Čekajući  Godoa,

Fausta i Orfeja  sam odveo  na  Lelejsku Goru,

gde  sam ih  upoznao  sa  Hamletom, Dervišom i Smrću,

Na glave  im  stavio  gorski  vijenac

Otvorio svoje grudi i pokazao  im put  ka  Paklu

Kako  sam se  svaku  noć  smračivao

Da  bi  njoj osvanulo

Kako  je  nesvest pala  predamnom  u  nesvest

Kako  sam  joj  dao vodu , šećer i  veštačko disanje

Podigao  je  na  noge a  onda  pratio  sluzave  tragove njene senke

kako  sam  bio  jedan  od  razbojnika  razapetih

pored  Onog,

na  Golgoti, kako  sam  bio  go  ,  izubijan  i  uživao  u  sramoti,

kako   sam  sa  Đavolom  birao  najbolja  odela,

kako  smo  put  do  pakla  popločavali  najlepšim  željama,

kako  mi  je  prah  izgorelih  zvezda  padao  na  postelju,

kako  sam  pomilovao  vetar  koji  joj  je  mrsio  kose,

sa  Preverom  sedeo  na  jednoj  klupi  Tašmajdanskog  parka

dok  je  kiša  lila  celu  noć,

na  prve  znake  oktobra   ogrtao  mantil  od  kiše , lišća I blata,

kako  sam  tada  obično  posekao  ruke  krhotinama  i srčom

polupanog  leta,  kako  sam  učio  Don  Huana  i  držao  večernju  školu  za     alhemičare,

upoznao  Dostojevskog  sa  Idiotima  na  jednoj  privatnoj  žurci,

Igoa  sa  Jadnicima  na  Dunav  stanici  a  Kafki  obojio  mozak  u  zeleno

i  savetovao  mu  da  se  zaljubi,

kako  sam  Daliju  jednom  slučajno  mesto  aspirina  dao

ekstazi  sa  mojim  likom  i  kako  se  nikada  nije  oporavio,

kako  smo  se  Džejms  Din  i  ja  slupali  na  putu

negde  prema  Slaviji zbog  istog  imena  jedne  žene,

kako  sam  bio  jahač  oluje  i gušter  u  boci,

zarobio  nekoliko  pogleda  koji  su  pokušali  da  pobegnu,

kako  sam  se  naginjao  kroz  prozor,

igrao  poslednji  tango  u  Parizu, bio  Kum  1,2,3  i  4,

potom  doživeo  smrt  u  Veneciji,

groktao,  lajao,  kukurikao,  siktao  i   rikao  nemušti

jezik  na  svim  dijalektima ,kako  sam  zločinom  kažnjavao  kaznu,

kako  sam  jednom  dehidrirao  na  kaldrmi  Beogradske  pustinje

popločane  lego  kockicama,

kako  me  je  jedna  kometa  promašila  za  milimetar,

kako  sam  obuvao  cipele  na  obraze  i  pošao  ponovo  da  je  tražim,

kako  sam  završio  u  kutiji  sa  Barbikama  ,  Kenovima,bižuterijom

i  ostalim  igračkama.,

kako  smo  zajedno  prali  prljav  veš,  u  dugim  razgovorima

ispeglali  svaku  reč, kako  sam  vampirima  popio  svu  krv,

kako  sam  znao  da  ce  crvi  naslediti  Svet, kada  nas  poloču,

postaće  siti  znanja,  akademici,  pesnici  i  proroci,

oni   znaju  da  ćemo  jednoga  dana  sigurno  doći

sa  svim  svojim  znanjima, ispevaju  pesme  o  tom  trenutku,sviraju gusle,

kako  sam  upoznao  žute  i  crne  mrave  i  sve  njihove

rasne  predrasude, kako sam  rominjao  po  njenim prozorima kao cigančići,

kako  sam  pronasao  Jelenu  ženu  koje  nema,

onda  pobegao  srušivši  na  Drini  ćupriju,

zapalio  jedno  obdenište a  onda  posmatrao  decu

kako  vrište,  spavao  sa  lutkama,  marionetama  i

plišanim  međedima,  gubio  ravnotežu  hodajući  po  rečima

koje  ne  znače  ništa,  okliznuo  se  na  njenu klizavu  misao,

kako  sam  pre  rođenja

hodao zvezdama po mlečnom majčinom putu,

otkinuo se  od sise I zaplovio kao  Argonaut po ženskim bedrima

tražeći zlatno runo

kako  sam  sanjao  da  me  ćuti  u  srdžbi,kako  sam pobedio  Vronskog  u  dvoboju           staklenim  perlama ,     kako  sam  zaveo  zavodnicu u vozu bez voznog reda

kako  je  samo  rekla  Beng  Beng,

i  kako  je  my  baby  shut  me  down…

 

Sećam  se  ugla nepoznate ulice  gde  trebam  da  skrenem  da  bih  negde stigao

Sećam  se  naslova  novina   koje je  vetar doneo  pred  njena  vrata

Datum mi je eksplodirao u lice olovnim slovima

U horoskopu  je  pisalo da da treba da hodam  na prstima da  ne probudim  njene prozore

i da  prestanem  da  brišem  sline  rukavom,

da  ne  može  da  diše  od  mene  zato  što  živim

na  njenom  dahu

da ne može  da  kaže ništa  zato  što  visim  na  njenoj  reči

Sećam  se da  sam pojeo  zlatnu  ribicu ,ispljunuo tri želje u prašinu

,i  da  sam  Aladinovom lampom  trljao napuštene dlanove

Sećam  se da  sam već sa početka  jeseni  jeo drva,ugalj,pio naftu i udisao gas da bih mogao da joj grejem noge….

Kako  nisam ni  mogao  da  sanjam  da ću  kasnije  morati  da  se  resetujem

Da  će  mi  pasti  sistem ,pući  hard  diskovi, da  ću  morati  da  se  restartujem  i  diskonektujem

Kako  ću  obijati  pragove  apoteka,  bolnica,veterinarskih stanica,

Tražeći  antivirus

Kako  sam  jahao  Trojanskog  konja  u Čuburskom  parku

sakupljao  kišnicu  koja  se  slivala  sa  njenih  prozora

potom  je  mučio sistemom kap po kap,

pokušavajući da  izvučem  informacije o tome šta je videla,

Kako  sam  bio  najslađi  na  svetu i dobio  šećernu bolest

Kako su  me  mazali  na  hleb

Delili deci za užinu

Staricama  uz 100 grama kafe, u kockama

Kako  su  me  kačili  na  zidove  dnevnih  soba

Uzimali za kuma

Spominjali u  molitvama

Postavljali  na  čelo  stola  na  poslednjim  večerama

Pakovali  u  tegle, zamrzivače

Kako  sam  bio  more  u  boci

I  plutao  u  kapi  sopstvenog  života

Ispekao glad  na  vatri svoga  jauka

I pojeo je sa pingvinima, kanarincima i papagajima lutalicama na Savskom keju

Parfimerijama prodavao  miris  njene  odsutnosti

Crtao njen lik na prašini ,vetrom  svoga sećanja

 

 

Sećam se  i  kada sam došao u diskoteku  Život

Za šankom je devica Marija ispijala Bladi Meri

Do nje je sedeo  Isus , opijao se sopstvenom krvlju

I grickao  zanoktice

Crvi su bili mrtvi pijani u flašama tekile

Tarantinu u krilu sedela  tarantula

Marija Magdalina je kraljica podijuma

Kerovi u civilu civilizovano cvile uz muziku

Buka sluša sebe od zvučnika do zvučnika

Radnički sinovi kleče po ćoškovima

Planeta koja nedostaje u horoskopu je disco kugla

Snobovi iz separea upravljaju daljinskim upravljačima Barbikama

Vladala je  opšta nesanica u ovom snu

Lažni Al Paćino šmrče koku za jednim stolom

Oko njega su gorile u magli i kokoska koja smrce Alu

Jedna devojka proklinje nekog ko je zapišao wc šolju

Ispred wc-a Džim Džarmuš sluša najnovije tračeve i piše novi scenario

Na svim stolovima čips od Hristovog tela

Svima su u rukama sveti  gralovi

Obarmeni obaraju ljude sa nogu

Konobari  na kvarno prebrojavaju milostinju

Juda je DJ

Sveti Jovan je  MC i viče u pustinji

Na samom kraju šanka Đavo merka devicu Mariju

Puši  Laki Strajk

Strobovi pucaju na senke

Nekoliko košmara pleše

Kristofer Volkin igra sam sa sobom

Devojka iz provincije je pentagram večeri

Ispod oka je posmatra PraziLuk Skywalker

Nekoliko slepih miševa proleće između dimova cigareta

Sestre noći nose oči sa IC zracima

Traže  Princa tame

Mrtvaci  igraju uz stejin alajv

Mladi  From piše anatomiju destrukcije

Mitja Karamazov divlja i viče Punks Not Dead!

Sveti Petar i Mefisto prave koktele

Čašica žuči,čašica meda

Aleksandar Veliki,Ahil i Apolon su zalutali

Mislili su da je gej veče

Atina je jurila tatine Onazise

Snežana je stigla sa 7 nabildovanih patuljaka

Njegoš  i Vuk su  došli sa nerazdvojnim prijateljima

Sifilisom i Gangrenom

Hobiti traže gospodara  da  mu gurnu Tifani prstenac

Širio se izmešan  holly spirit parfema,znoja,dima  i tamjana

Pijani Šekspir suflira Siranu iz Padinske skele

kako da zavede Šivu sa Krsta

Bred Pit puši šit u wc-u

Dileri alhemičari prodaju paketiće smrti

Babagejše prezrivo posmatraju  teenage  konkubine

Sa raspećima među sisama

Drakula ima erekciju očnjaka

Grupi  trensera na glave sleću vanzemoljci

Kokoške za jednim stolom obolele od ptičijeg gripa

Posmatraju volovi za drugim zaraženi kravljim ludilom

Gorki pije pelin

Narcis onaniše pred ogledalom toaleta

Zlatousti  radi felacio geju  iz dijaspore za 20 eura

Dva stranca Aids i Hepatitis C zavode maloletnice

Feniksi se dave u pepelu pepeljara

Psi čekaju kosti u štiklama

I zapišavaju teritoriju

Travolta se trese na 220 volti

Grupa metalaca vari

Par  silikona traži dijamantsku iglu

Pepeljuga hoda bosa po srči polomljenih testisa

Lokalna Madona dodiruje sama sebe

Elvis proždire već dvanaesti  sendvič sa sumljivim mislima

I rasteruje mušice oko glave

Zmijska tela se udvaraju krokodilskim cipelama

Paparaci fotografišu Raspućina iz Borče- grede sa dve tatine i mamine princeze iz kruga dvojke

Brus Li,Brus Vilis i Brus Springstin su odbrusili konobaru da im donese ubruse

Totalno van sebe od alkohola Ričard Barton liže fotografiju Liz Tejlor

Napoleon ispija konjak i hvata neku lepoticu za dupe veliko kao Rusija

Revolveri čuvaju mala srca u koricama od straha

Mona Liza se zagonetno smeška dok čita sms od Dorijana Greja

Rembrant posmatra igru svetla i senki

Senke udaraju glavom o zidove sa psorijazom, šugom i krastama

Van Gog šapuće isečenom uvetu nekazane reči

Slika mu zvukove po gluvom platnu

Zločin i kazna se  neizmerno  vole

Baba sera je bona sera sinjorina, baba  sera…

Iz  napaljenih devojačkih grmova Bog se obraća Testaseronu

Hoće da ga krsti Svetom  vlažnošću

Daje mu 10 kondoma zapovesti

Eva glođe  Adamovo  rebro

Dok on pije jabukovaču I češe prvobitni greh

Đanki  na  samrti  igra  flashdance

DJ pušta  nadgrobne  ploče

Čuje  se  Faustov  remix ,epitafi  volume2

Greh  mami  osmeh  grču

Promiskuitet  sakuplja  brojeve  telefona

Igraju  staklene  perle  na  uslovnoj  slobodi

Laž  curi  sa  tavanice, istina  sedi  u  magarećoj  klupi

silovana,spadaju  joj trpavice,puca  joj  lastiš  na  gaćama,

Rastu  joj  dlake  iz  nosa

Apostoli   jada  se  jadaju  falsifikovanim  prorocima

Kurt  Kobejn, Džim  Morison  i  Mišima  piju  sa  lukrecijom  Bordžijom

Makroi  biraju  miss  Beznađa

Devojka Vetrenjača  igra  need  for  speed

U  polumraku  plače  klovan

Izbacivači  iznose  jedno  polomljeno  srce  i  prebijenog  Amora

Golijat  je skinuo kaput od  čovečijih ribica I puževa golaća

Kiklop sa  trećim  okom  proriče  sudbinu  Miloskoj  Veneri

Pas  lutalica  pozira  kao  vuk

Lavež  mu  je  gnojav

Ovce  bleje  i  pazare  travu

Testaseroni  lebde  u  vazduhu  i  rvu  se  sa  estrogenima

Kazanova  je  stigao  sa  majkom

Mravi  se  tuku  zbog  bubaMare i pčelice Maje

Koje  bezecuju    bubašvabe I bubarusi, strani investitori

Lešinari  se  sakupljaju  oko  lešine  ugašene  zvezde

Nekoliko  studenata  pije  očaj od male kamile sa  limunom

Crvenkapa  izvodi  streeptease

Alisa  je  na  tripu  u  zemlju  čuda

Kraljević  i  prosjak  se  svadjaju oko  Snežaninog pogleda

Pepeljuga iz Marinkove bare je  mačka u čizmama

U diskoteci  Život  sija  black  light

Otpisani  povraćaju

Otvaraju  se  katanci  na  jajnim  ćelijama

Na  garderobi  zver  deli  brojeve

Romeo  se  truje  pokvarenim  pivom

Julija  privlači  samoubice, magnetski

Hanibal  Lektor čeka  da  jaganjci  utihnu

Subota  večeras  ima  groznicu

Toči  se  majka  hrabrost

Karikature  viču a  ne kažu  ništa

Grobari  igraju  progresiv

Jahači  Apokalipse  i Johnny Walker  me  zovu  na  walk  on the  wild  side

Iz mene istrčavaju nepoznati gosti

Jezik mi iz usta curi

Jezik mi stigmata

Kapljem po ulicama

Neko dete je  plakalo na tamnoj strani  meseca, noć  da  rasani…

 

 

 

 

 

 

 

Sećam se  da su pokušali  da mi dokažu da sam ćutao

Da sam krenuo dalje od bližeg, stojeći u nemiru,

napravio korak više,pokvario igru

Da nisam ni trepnuo,rekao A

Da sam tišinu progutao mljackajući, sa sve kostima i perjem

Da su mi  dlake imale jezik

Da moram da platim alimentaciju svome  boginjavom detinjstvu

Sećam se još i da  joj  ništa nisam  govorio

Da  ne bi  imala šta da zaboravi  i čega da se  seća

Za to vreme Longin je pucao  u prepunoj diskoteci Život

Sa kopljima od 9mm

Ranio Srdjana Dragojevica koji se kasnije spalio u lepom selu zato što nije bio anđeo

Neki  deda  je u dnu ulice

Ispijao unučiće

I držao u ruci plastičnu kesu punu paučine

Kremu protiv starenja i pilule  protiv samoće

U bušnim  džepovima  bezbroj neostvarenih snova

U bolesno žutoj kući

Čekala ga je baba devojka u kućnoj haljini  sa vriskom koji traje 60 godina

Na glavi je imala haubu i plastične ćevape

U ušima čvarke

I metlu izrađenu u najnovijoj stelt tehnologiji

Čekala je da odlete  na  medeni Mesec

Sećam se da sam budan sanjao kako mi zvezde  kucaju glavama na prozor

Učinilo mi se da uzdišu za mnom

U stvari, to ih je ogromna crna noć kresala odpozadi

Tada sam ugledao gorčinu kako mi curi niz usne

Video sam sećam se jednom Pikovu damu

Polugolu i ispljuvanu

U urgentnom centru  najcentrijeg centra

Puškinov Herman je bacio sve karte na nju , dubio na trepavicama

I klečao kao nekada Buda u Budimskoj,

skrivajući Hrista u iscepanom rukavu

Sećam se kako je sutra umrlo tada

Kako sam ga sahranio malo  sutra

Za njim su plakale pustinje

Narikale su škorpije

Kaktusi su se opili

Kamile se trčale poslednje krugove  u Monci  i na Slaviji

Trava je rasla iz rizli

Kontejneri su  prolazili kroz crveno  i  gazili puževe na  zebrama

Sećam  se  kako  sam  je  gledao slepom suzom

Kako  sam  oči  sakrio  u  nju

Da  ih  više  nikada  ne  nađem

Sećam  se  kako  su  se  noć  i  dan  grizli  na  nebu

Kao  besni  psi

Kako sam na um navukao kondom

Da ne zarazim čovečanstvo

Koračao  sam  i  dubio  prolaz  kroz  sebe

Sanjajući

Da  će  ona  koju  ljubim  biti  kraj  mene

Da  će  senke  ići  ispred  nas

I  da  se  nećemo  videti od  njihovih  senki

 

U tunelu koji kopam na kraju svetlosti

Dejvid  Bouvi  se  spotakao  o  zvezdanu prašinu  koja  se stresala

Sa  mojih  đonova

I rekao  mi…daleko je spejs,odi ti…blago meni

Gordo  sam vezao noć za sebe u Gordijev čvor

I stoički legao u blato na svom obrazu,

Saplitao se u svojim tragovima

Neki  Gey Che Guevara  sa  roze  kapom  i umrlom  kometom na njoj

je vrckajući  bežao  pred  mojim  libidom

i pretio  mi duginim  šalom koji je isplelo suzno jutro okupano zubatim suncem

U jednom  haustoru  neki  mladić je sebično   sekao  vene  mojim pogledom

Sećam  se  dvorišta  u  kojem  je  vetar  ljuljao  praznu  ljuljašku

Šamarao kapiju koja je škripala od bola

Po štrikovima su se okačene  sušile  ljudske sudbine, snovi i karakteri

Psima  koji  su  lajali  dao  sam  svoje  ime

Kopao sam u sebi udubljenje i

Potukao  se  sa  senkama

Polomio  sam  im  sve kosti,

Posadio šljive na očima

Ogrebao im obraze, počupao obrve

Potom  sam  se sapleo  na  neizgovorene  reči

I pao u prašinu  koja  je  sanjala  na  njima.

Rekao  sam  muci, da  bude  teška,

Da  bih  sa  teškom  mukom  ustao.

Drvoredi  koji već  godinama posmatraju odbačene  ljubavnike

Su  nudili svoje  gole  grane  kao vešala

Oko  njih je  vetar  savijao  omče.

Sunce  se  sakrilo  u  šahtove

Iz  dimnjaka  su cureli  okađeni strahovi od hladnoće

Vetar puši lulu naslonjen na promaju

Iz  mog  srca ludi  sajdžija i Coldplay su svirali satove

Koraci po ulicama su  molili  za   milost

I čekali da  ih  neko  odkorača

Soliteri su  pevali Soliteri men

Mesec je  počeo da  oblači  toksido

I lagano  da  se  sprema  za  moj mrak

U  daljini  iza  nekog  prozora  Areta  Frenklin je  vikala

Na  propovednikovog  sina i tražila  da  je  ubije nežno sa  nekom  pesmom

Vrata  po ulazima  su  bežala  u svoje  brave

Bioskopima  je  pukao film

Po  grobljima su  Mesečeve  kćeri  tražile  kosti ružokradica

Teturao  sam  se  po  svojim  suvim  usnama

Na  izgled  sklupčana  tišina me  je  sa  leđa  udarila  po  ušima

Korak  me  je  saplitao  na  svakom  koraku

Klizao se u  meni,slomio ruku

Klupe  po  parkovima su buljile  jedna  u  drugu  sa prazninom u  daskama,

bez  bulja  na  njima, bez  urezanih  laži

Reke  su  hladnovodno  silovale  mostove

Plamen  kojim  sam  goreo  je  grejao  poništene  ljude  i palio  cigarete uličnim svetiljkama

Nekoliko  kišnih  ljudi  se  bacalo  sa  Brankovog  mosta u bolje juče

Katran  na  plućima  prozorskih  okana  svađao  se  sa  mrazom

Iz Pandorinih  kontejnera glad  je pružala  svoje  ruke

I prosjačila  đubre ,  moje  reči, njihovu kožu i kost,ambalažu osećanja

Raspeti  mi se  smejao  na  svakoj  raskrsnici u meni

I bacao  mi  klinove  iz  svojih  rana  pod  noge

Do  kolena  sam  bio  u  njegovoj krvi

Nekolko kišnih mantila,Jesenjinovih  fanova ,

Prizivalo  je kišu a  odela  otmenog kroja oblačila su praznine

I posmatrala  izloge sa  najnovijim  modelom  mojih cipela

Koje odlaze

Daljine  su  se  tukle  među  sobom,čupale  se za  kosu,pljuvale,psovale

Čekajući  moj  dolazak iz daljine

Zamrznute  prostitutke na  trotoarima  su  mi  u  panici  dobacivale

Ne!!!..Nemoj  nam prići..!

Sećam se kako sam kritikovao, javno,Paju patka,Brus Lija,Spajdermena,Betmena,Sandokana,

Supermena,Brzog Gonzalesa,Žalosnu  Sovu,Blafa, Komandanta Marka, Bleka, Rodija, Okultisa,Zagora i Čika,

Taličnog Toma,Mister Noa, Martija Misteriju, Mandraka, Kapetana Mikija, Srebrnog letača, Kalimera  i mnoge druge

moje kolege

Što su me izneverili dok sam se crtao po oblaku

Koji visi zakačen špenadlom na nebu

Iznad  Berlina na Vračarskom  platou

 

potom  sam  ocu  zapalio  sveću,

sedeli  smo , sedeli  dugo,  popili  koju,

zapalili  po  cigaretu  i  kako  sam  mu  rekao  za  nju,

tada  me  je  video  srecnog…

rekoh  mu  i  da  se  ne  plasim  da  umrem.

on  mi  tada  dade  nekoliko  rascvetalih ruža  za  nju,

sveću da  mi put osvetli

i  reče ;  bori  se I ne okreći se  sine…

Moj  mrtvi  otac.

 

 

 

 

 

 

 

 

One thought on “AUTOMATIC

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting