Rauf Faik – детство (Cover/Remake ) by Tihy

Ti si šutjela one noći Nisi htjela ništa govorit Tišinom si mene  htjela ubit I ranjenog me pustit da živim Srce  reče: „ daj!“ On je loš to znaj Zlu se ne predaji On  ti nije  taj Nakon nas ništa više  nije isto Gledam naše mjesto Pošto znam da Kad malo bolje razmislim Tebe voli tolko Ne boli sad tolko  Dok sjedim u stanu U mraku   i vračam stare filmove Pamtim svaki sat Pamtim svaki tren Pamtim svaki dah Znam te napamet Ti mi reče znaj Za nas  je kraj…

Tuga = tuđe

Dajem sebe tebi Sebe ti meni ne bi Ali to je danas normalno Da ostaneš sam Ili ljubav postane više ko obaveza formalno nema više one prirode one hemije koja nas spaja one teorije koja nas ne odvaja ali njemu je bitno šta misle oni ne ona, već raja jer njih je više ona je jedna da sama ostane više je jedini izbor nego opcija i sve u krug tako sivo i tmurno vrijeme nam ode polako i sive dane doživi svako na svoj način kako Bog da svi gledamo…

Vers XVIII

Kako ispričati sve, a da ispadne rima lijepa ispričat ću što sam radio, dok si ti bila slijepa obuzeta ne potrebnim likom i ne potrebnim stvarima iako sam znao da nisi moja, začarala si me svojim čarima da sam umislio da si moja, ali nisi ne kidam se, sam sebi kažem šuti uzmi piši ispao sam levat, to i sama znaš da sam bio spreman sve da ti dam da tražim ne, da sve dam da tako ti je to kad si zaljubljen znaš ne tražiš ništa, ali sve od…

Tako ti je to..

Ne bitno ko je prema kome kakav bio Bitno je šta je ko kome reći smio Istinu si krila Ja to nisam smio Osjećanja si ukopavala Ja to nisam htio Ti si htjela inat Ja nisam inatio To je dušo i stvar jedina Koje nas je jedno od drugog razdvajalo Na ovakav kraj nisam ni mislio Da sam nekom ovo pričo povjerovo ne bi niko šta si sve mi uradila Dobro je što imaš Boga da od Njeg tražiš milost Jer za ovo meni što si uradila Na papiru ne…

Peh svoje sreće

Sam si sa sobom I sjena sama nestane U dubini noći i nemaš moći Čekaš da bol sama od sebe prestane Čekaš me? Rekla je „Tako je“ Reko je Od tad nema je Nestala Prestala voljeti Jeste da ta istina bolna Mora se prihvatit Dobro se sjećam odlaska moga od nje Rekla je „krivac si“ Ohladila je prva Šta tu mogu ja Ona bila je moja mrva Više nije sad Dobro se sjećam bio je listopad Sa velike visine na kojoj sam bio s njom Ovo je veoma dug pad…