Ima li još nade

Gledam druge ljude: prolaze, sjede i pričaju; a ja u nekom kutku pišem. Svatko je obuzet mišlju što i kako dalje. Netko radujući se prilici, netko očajavajući zbog promašaja; a ja u nekom kutku pišem. Čini se da svi rade ono što moraju i nemaju vremena za misli i ideje koje nadilaze ono što se mora. Nemaju zanimanja za tajnu svemira, za istinu svega što postoji; a ja u nekom kutku pišem. Misliš li da još ima nade za one koji su prevareni istinom?

Rado bih bio sretan

Rado bih bio sretan, rado hodao nasmiješena lica. Rado bih, od srca, pozdravio poznanika, rado popio kavu govoreći o uspjehu. Rado bih, bez stida, uzvratio pogled, rado, bez osvrtanja, nekoga poljubio. Rado bih bio ono što jesam, rado zaboravio što drugi žele da budem. Rado bih nekome bio čitav svijet, rado bih volio bez imalo sumnje. Rado bih progutao sve svoje laži, rado rekao svoju istinu. Ali… ne mogu.