Trebaju mi odgovori

osvaneš mi tako, nekako osvanu mi pitanja dokle će se razvlačiti taj ukus u ustima, gorko-sladak? da li ću te ikada gledati očima prijatelja i ne želeti, ne vapiti za tvojim zagrljajem? bio je nekada tako lepo mesto na svetu toplo, strastveno, mirno, puno smeha moje. osećam te, naviru mi suze neću ih pustit, dovoljno ih je za te palo tužna sam, žao mi je. možda me minira pobednički karakter? možda jer si mi stvarno bila ljubav? možda ću jednog dana moći da te vidim? nedostaješ mi. a možda je…

Rekla si

Rekla si: Neću Rekla si: Ne znam Rekla si: Ne trebaš Rekla si… i ćutala posle svega. Otkud sada tvoj povredjeni ego Kad si ti bila ta koja je rekla: Neću Rekla: Ne znam Rekla: Ne trebaš Rekla… i ćutala posle svega.

Trenutni osećaj

Privlačenje senzibiliteta po ivici ponora. Igranje i poskakivanje osećaja kao prepumpane lopte. Tvoj osmeh je sjajan. Govori iz JA. Tvoj osmeh mi je neprocenjiv. Na kraju, uvek neko nekome nedostaje, ali srećan si kad možeš biti sam sa sobom.

Zdravo mi budi

Kako te tražim u sećanju, na koži, jeziku svake noći dok maj nagoveštava vrelinu leta Morala si da odeš, sada shvatam ali ne i da poneseš sa sobom sve moje, tvoje. Nikako da odustanem, balansa nema glava mi podiže ruku da se u stomak udarim ne bih li izbila s dahom i poslednje čestice onoga što zvala sam ljubav. Pusta sam, sama, ležim i sanjam plitko dišem dok nedrima odzvanja zvono nečega što govorilo mi je da sam ljubav. Opet ti pišem, zdravo mi budi. Pustiću te jednog dana…

Zašto ovakvu pesmu?

Bila sam sigurna da me nećeš naterati da ti napišem ovakvu pesmu Tako sam želela da nikada ne poželim da ti napišem ovakvu pesmu I, šta sad radim, dok ti zmajeve u sebi krotiš? Ustajem sa poda, a govorila si mi da me voliš. Nisam želela da ti napišem ovakvu pesmu, Stvarno nisam ali napisala si je ti meni. Moglo je sve da se završi onog prvog jutra Da ne dozvoliš da te sve više uzaludno želim. Ostaju mi dani kad sve smeh je bilo Kada osećala sam da sa…

Ano moj drug

kako je teško tebi napisati pesmu mesecima mi pero iz ruku beži ne zato što ti nemam šta reći već zato što mi zilion reči na srcu leži ti si prvakinja, junakinja, šaljivdžija i klovn neko čija omiljena životinja veliki je slon ti sviraš i pišeš, uzbrdo teže dišeš jer Camel je pljuga kao recept za šlog. i nije previše da kažem da taktovi nam se poklapaju kad žmureci tražimo akorde uz cug tamnog Nikšićkog, bez pene, ‘ladnog, dobrog zdrav život, druže, omiljen nam je slog. pričamo o istim stvarima,…

Zaljubljena budala

Stojim ispred vrata tvog malenog stana osluškujem zatvorenih očiju dok držim dah. Smešim se jer znam da misliš da si puna mana i nervozna zbog poljupca, kao prvog dana. Muzika, glasna, koju slušas kad si sama kad sabiraš misli i sređuješ ormane. Mirisi dopiru, spuštam dlan na vrata stana večera za opuštanje, kao sedmog dana. Čujem kako se kikoćeš kao luda, sama, ispustila si iz ruku nešto što želis da mi daš. Zamišljam, sjebala si mašnu, sledi kratka drama opet nešto smeraš, kao za mesec dana. Odjednom tišina, sve je…

Ogoljena sreca

smešni su pokšaji drugih da nas ukradu da poljube naše usne dok ona druga ne gleda. zabavlja me napor i tuđe želje jecaj iako jasno kažem da ti si prva i jedina. ne prilazite, zašto mislite da je vaša sreća ono što ona druga u naručju drži? to i jeste, od svake sile veća, ali samo moja i njena, naša, ne tuđa sreća. neću te mrzeti, shvatam u šta gledaš oličje lepote, toplih očiju punih dobrote. ali zaboleće te kad ti sa osmehom kaže da voli samo mene, da samo…

Besnimo u tišini

Besnimo u tišini, vičemo i sve odlazi u tminu Problemi stežu nam ruke, a tvoje da držim želim. Vidim ti na licu i osećam tu daljinu Koju dani pred nama nameću silom. Odjašite, fino. Nije lako, zanosila sam se suprotnim Ali tačna je priča o medu Voleti nekog u trenucima prelomnim I upravljati i razumom i dušom. Rekoh, odstupite, fino. Ne, ne, ne odustajem Ne shvataj reči pretnjom, milo. Samo poraz je, priznajem Da nije imuna na probleme nam ljubav. Ne dam te, fino.

A da bacim kocku?

Pomislim nekad da ostajem bez daha kad kažeš mi: ” ‘Noć”, ispred mojih vrata. Poslednje što osetim je vrh tvog kažiprsta… …dok puštaš mi ruku, tu, ispred vrata. Moraš da kreneš, a ne mili ti se poći iako znaš da već sutra ćeš doći da opet pričamo dok igramo jamb. Tu, u susednoj sobi, krevet vrišti sa svakim bacanjem kocke, a na papirima ostaju tragovi mastila u vidu linija koje bi ostale od jezika da ljubim te ‘mesto da znoje mi se dlanovi od iščekivanja da dobijem poker. Pobedi me,…

10,10,10

Udri! Baš me briga za zube udri! Samo da usne se ljube udri! Slomi šake prste udri! Samo da držim je, bez straha od ljudske vrste. Slep si! A vode te još sleplji slep si! A ne vidiš da možeš da ne budeš slep stopljen sa slepcima sumanutih slika sveta i srca Bolelo bi! Da skrivaš pogled Bolelo bi! Da strahuješ od dodira Bolelo bi! Da onog koga voliš ne smeš da nazoveš ljubavi svojom! Probudi se! Ne ostavljaj nasleđu nasilje kao izraz I prestani! Da hraniš se mržnjom Tvoji…

Reči, samo su tvoje

Reči… Pojavljuju se samo kada mi nedostaješ. Samo? Hah, da, ovo tako samoživo zvuči kao da te koristim da preživim dan, a svaki dan bez tebe mi je prazan… Snovi, uzburkani kao morska pena čiji se mehurići razbijaju o kamenje, polude od soli koja se oseća u vazduhu, soli koju bih volela da poljupcima sa usana ti skidam. Preskoči dane, izbriši daljinu koja toliko voli da se hrani mojim srcem! Neće me izjesti do kraja u ovom krugu jer sam patnju pobedila davno. Reči, tebi ih poklanjam, samo su tvoje,…

Njen dan

Milion osmeha nek probudi ti ljubav ispisanu crvenim kaligrafskim perom. Lepota nek ostane i nastavi da sija iskreno i snažno poput zverske želje kojom zarobljavaš. Crpi inspiraciju iz svake zvezdane noći, a ono što snevaš nek ti se pod prstima stvori. srećno…

Kosmička pravda

Dešava ti se nešto novo, bacaš stare ljubavi kao igračke koje su ti dosadile. I ne osvrćeš se, dete, tako jako želiš da zgrabiš je. A ona, ne vidi kako oči ti se cakle od same pomisli da blizu ti je. Sa osmehom, prepoznajem sebe, dok bezglavo trudiš se da zadobiješ je. Poklanja ti osmeh, pronalaziš razumevanje. Ali sve njeno drugačije je od onoga što želiš da desi se sa njom, jer ona ne prepoznaje ženske poglede. Čudno je kad uočiš slične trenutke, kao slike kroz mrljave prozore. Ne hranim…

Tada si mi bila pred očima

Tada si mi bila pred očima, dok gledala sam nepoznata lica kako hitro prolaze sa kafama u šakama, kao onda kad šetale smo našim gradom, sećaš se? Meseci su se nizali kao crni biseri na nisku očaja Iako mislila sam da dajina pomoći će, i tada si mi bila pred očima, kao onda u parku, sećaš se? Brisala sam tvoje dodire noćima, u naručju držala druge koje htele su da vole me. Znam, gnusna sam, ali tada volela sam te, kao kad skrivale smo se u kući iza brda, sećaš…

Crvena soba

I vidim nju, kako nepomična na krevetu leži, ubrzano diše, okupana znojem i nosi sve moje dodire, poljupce. I nosi sve moje reči strastvene. I teži Da stopi se sa svetlom prigušenim, crvenim, natera me da na ceo svet zaboravim i dok bore ne dobijem, dok ne ostarim da ljubavlju je celivam pod svetlom krvavim. Gasim cigaretu, mladeži njene bele puti me zovu da još jednom prođem tim putem i sagorim ne bih li ponovo mogla da se u ljubavi rodim i preslikam je na sebe tako znojavu i golu.…

Kučka

Obamrlost tela, nepomičnost duha, teški kapci, a još teža ruka što uzima pero ispovest da piše dok srce se raspada kao ishabana uzda koja ne da ti dalje od blatnjavog puta. Žuljeviti dlanovi puni nerazumnog gneva, prema sebi i meni, mojoj duši što sneva iskonske zagrljaje i izgubljenu polovinu tela. Pusti me! daj mi delić neba pa da podignem glavu i nastavim bez dela gde patim za tobom i gubim sebe. Ma, je*i se, kučko! Nastavljam bez tebe.

Putovanje

Krećemo na put, da upoznam još bolje sa tobom dane, kako sunce sija kada smo kao na svetu same. Nesnosno da li hrčeš i po krevetu se valjaš, priznaćeš, da li hoćeš, da smeješ kad mene sanjaš? Izlazimo iz auta, otvaram gepek, kupiš kofer stvari i stari izlet-paket. Hvataš se za glavu i poznajući tebe znam da si zaboravila za badminton reket. Ležemo na travu, znam da ne voliš bube. Ipak zaboravljaš na strah dok usne te ljube. Ugriz za ramena od poljskog cveća belja Ah! Draga, boli me! Izvuci…

Treptaj

Zažmuri, oseti me u tvojim rukama sada, u trenutku koji se treptajem meri, poželi me, poželeću te, jer predugo smo na mukama pogrešnih izbora i nepitomih zveri. Oseti u sekundi snagu koju dajem tebi da te čuva od reči proizašlih iz zlobe. Istrpi, oprosti, okreni se sebi i ne ostavljaj mrvice koje boli drobe. Otvori oči, budi moj mesec maj okupaj me cvećem i namiriši rosom. Učini sve da, kada prodje taj treptaj, opet si tu za novi, pred mojim nosem.

Fontana

Budiš mi želju, talase praviš i pokrećeš ih iz zaboravljenih dubina dok opet u sferu zanosa stavljam tek zakrpljeno srce, da ohrabri me tvojih osecanja silina. Da, ovo je stvarnost. Želim da pijem, upijem, opijem tvoje biće i moje u jedno spojim I odagnam strah, sve čega se bojim, hrabrim srcem i isceljuljucom suzom. Da, takvu stvoriću stvarnost. Zašto i dalje u snovima plačem I nesvesno boli i virove brojim? Koliko mudar i koliko ožiljaka treba da nosiš Da pokloniš se viziji sklada uma i srca? Da, još plaši me…

Osmeh

Daleko si, ti, ti, TI! Snovi me jure dok se užarene zvezde žale jer nismo zajedno! Ne pronalazim prave reči, dani ne žure, iako znaju da vapim da budemo jedno! A kad te stvorim, vidim ti lice i prste osećam po svojoj koži. Ne igraj se, ne troši san od želje građen, Slagala sam javu da te u snovima pronađem. Dođi, brzo, da podsete me tvoje usne kako je divno poljubiti mi breg sto boginjom se zove, dok ruku držim preko usta da ne otkrijem stvarnosti svoj beg. Eho moga…

Oprosti

Jeca mi duša od pitanja šta je noć spremala za nas, endemske strasti razbuktale od uzdaha vrelog. Ludost što nam sagradi tavanicu tajnu Eh! A na temelje sna potpuno zaboravi. Neverica mi ne da da na novom listu pišem čitko, anđele pali, oprosti strah mi od samovanja. 17. Feb 2010

Tara

Tmina napusti moje kapke kad se Apokaliptična jutra pretvoriše u san Miran, želju svake umorne zveri. Anititeza i negacija svih boli Radost i melem istrošenog mi srca, Amorova kćeri, ljubav ti predajem na štitu zanosa. 16. Feb 2010

Pusti me

Pusti muziku! Prestani da ćutiš, ubijaju me tvoje nečujne reči. Pusti muziku! Osećam, slutim! Sutra dan će odneti sve, bez daha, bez tvojih reči. Pusti muziku! Neka svaki takt prekrije nemirno kucanje unakaženog mi srca! Pusti muziku! Da ne čujes moj plač koji odzvanja stanom, gušim se, grcam! Ne daj mi nadu tim pogledom skote Ni dodirom lažnim što pretstavlja impuls Ne daj mi nadu dok teku suza vode Skupi svoje stvari, najbolje je da odeš… 14 Nov 2009