Željo

I ako zelis da znas pricacu svima al tebi ne mogu niti cu ikad… I proci ce pored nas sve neispricane price svi nedosanjani snovi iako te nikad ljubio nisam tako te prosto..nemam..i volim! I stihovi vise ne znace nista svestan samoce ja ipak pisem I kad ne moze tiše ja ipak stišam zelju na tvoje..prste od pliša.. Ne prodju potom ni dva trena… Muzika grada zabruji snazno Ponovo u meni budis se snena Sve na tebe.. postaje vazno! Sretnem te tamo, na dva minuta Tamo gde ljudi drukcije dišu…

Bila je zima

Bila je zima vise i ne pamtim koja ljudima prosto kazem: “onda..kad je bila moja..” Racundzije se sete Pa kazu: “da, da, 2005-te” Godine nemaju krila draga Ali ipak lete Primetno sporije bez tebe Oprosti, sto dizem kosti iz groba znam, ne treba cackati ljubavi mrtve to djavo u meni zeli da proba da rastuzi tvoje oci krhke Nedostaju mi cak i svadje i psovke al najvise mirenja sto slede evo opet stojim na stanici “dvojke” Uzaludno cekajuci tebe Kazu da pravu ljubav dozivis jednom… Kao Halejeva kometa proleti tvojim…

OCI

Napisacu ti pesmu-jednom! Kao sto ti pisem sad, Samo jacu, prisniju, Za pedalj ili dva… I sve pesme sto napisah, Sto cekaju u ormaru Bice da su cekale bas tu! Osecam,verujem i znam! Bice to pesma sto se pise u dahu, kao i ova.. Bice to pesma koju osecam u zraku, satkana od istine… i snova. Jos uvek nisi moja , i ne znam da l’  ces biti, otud ova slova i tanane niti… A tvoje pesme su tvoja platna i osecam nesto nas spaja kao dve suprotne strane klatna……

Zauvek

Jutro mi nudi svoje zvuke lake sneni treptaj.. Sunce kroz roletne provlaci zrake… Sve je to sjajno.. Al sve je sjebano! Konci neba, da li nas drže?! Da li smo samo marionete, ili slobodni Indijanci ? Reci mi čarobni svete! Ma… zar je bitno to, sad kad je sve sjebano.. Nista nije kao pre-glupa nostalgija.. Ona i ja, s razlogom ili bez razloga? O zar je bitno to..sad kad je sve sjebano.. Al na kraju, spoznao sam sve. I prokleti ljudi dadoše mi lek. VOLEĆU TE JEBENO ZAUVEK!  

Rek’o sam joj

Rek’o sam joj da sam jednom istinski voleo… Ona je ćutala Rek’o sam joj da sam jednom sišao s uma… Ona je plakala Rek’o sam joj da se plašim ljudi… Ona je drhtala Rek’o sam joj da volim tužne pesme i kišne dane Ona je rekla: Pricaj mi dalje Rek’o sam da gubim nadu, da me sudbina seče ko mačem.. Ona je drhtala jače! Rek’o sam da ću umreti sam.. Ona je razmakla zavesu i rekla: ne na ovaj dan. Plašim se da volim ponovo Slušam te , govori slobodno..…