Tinta

beskrajne noći, pustopolja duše u svakom kutu srca, duge prazne suše dolivam skladno kapi ča me kripe vičnosti gladne, te jubavi slipe kroz moje snove, priliva se tinta kako minja boje, svaka šesna finta i mlada još se nemalo začudi jer živit ne zna, kad tilo se budi al’ nisu snovi, sve ča nju izrodi jer tu i tamo kroz javu se nosi i ne zna bidna di je vitar vodi samo za jubav, ona tiho prosi ne čuvši riči, ča joj tiho zbore da ka rika lize, u od…

Bez nje….

Svake noći rika snova pored mene prolazi oči širom zatvorene ali san ne dolazi tiho čekan u tišini da mi srce smiri um al zalud je, nima mira kada ona nije tu… Dugi dani more tilo vitar šumi nemirom dok ja tražin njeno vrilo koje vlada svemirom ono vrilo od jubavi kao more duboko ali čežnja uvik slavi kad je ona daleko… I sve vridi malo riči usta moja miruju samo njena ljubav liči njene oči caruju i da nisam to što jesam opet isto bio bi jedan dio njenog…

Gospode….

Gospode moj prisvítli ča mi ‘vu jubav providi njene oci kano zvizde svud mi pute ‘na osvitli… i grij ovi svud me prati cutija se lipo, grubo znamenon sriće i boli svo je njeno srce ludo oplemeni tilo grisno daj da srce mi savlada ove grudi di je tisno srcu koje tilon vlada sve je moje sada njeno pridajen se duson, tilon ol pokori ol u srici u milosti njenon lipon i za kraj te jedno molin ne daj da pristanen volit jer bez ljubavi sve je ovo na papiru…

Na kraju puta…

Natmurna neba, uz sjaj plavog mora pod idrom bilim, sartji reska zvuka ja čekan, slušan di se rađa zora očima išćen boje dugina luka   A tilo dršće, sudbon svojon gori svo puca iznutra tud od bisne boli i da se svitu sužnjo svo otvori za mir u duši, svo se ono moli   Isprazno lice, prožeto od soli sneno sanja budno, dvi tri kapi kiše jubav ka vino se u zemlju proli a more šumi, sriće nikad više   Puste se riči u daljini skrile pogledi nježni, sad u…

Netolerantno

Duša ka pero na vitru treperi povr’ svih jada za život se borit da skroz ne potone u ovoj neveri boli i srama ča tilo zna morit… Grube su ruke bez dodira lipog osićaju kako sve trne u njima i forca se gubi od jada in silnog ne znaju već ča znale su stvorit… Živahna jubav puče ka cima od straja i puste ignorance nema već vatre, ni malo dima ni mrvicu puke tolerance….