Ako ikad…s tobom cu…

I za zivota cu misliti da mi te je Bog poslao da vidi znam li ljubav prihvatiti znam li hodati po usijanom asfaltu i pritom bol ne osetiti i da sam tog dana odlucio nebeski cibzar povuci ispala bi ti iz dzepa zelja i skrivenih snova putovati snovima usamljene duse znala si i znas,taksi kroz centar duse bio je besplatan ko sme proci njime sudar je neminovan,bice ga i bio je,savrseno ziva i sve tvoje kile mesa i kostiju prosulo se po snu,jutarnjem… iz tebe je duh lepticab pronasao put…

Strela kraj stola

Doci cu,gromoglasno i primetno vazduh,prostor i svaki coshak bice uvijen u toplo cebe prosecnog mene ne stidi se,kafu pijem kao juce i znam da to znas a znam i da moras pitati da bi sama iza sebe stala dovoljno si sitna da sakrijes svoju simpatiju iza sebe ili si pak krupna stena iza koje ne staje ni gram sumljive prasine koja golica koren nosa i istice taj tvoj ludi mladez na neobicnom mestu kreni,pa kreni….jos par koraka i vid ce biti bistriji a slika jasnija da ja sam,udahni,izdahni i pazi…

Razaranje duse

I za zivota cu misliti da mi te je bog poslao da vidi znam li ljuv-bav prihvatiti,znam li hodati po usijanom asvaltu i pritom bol ne osetiti,i da sam tog dana odluchio nebeski cibzar povuci ispala bi ti iz dzepa zelja i skrivenih snova,putovati snovima usamljene dushe znala si i znash,taxi kroz centar dushe bio je besplatan ko sme proci njime,sudar je neminovan,bice ga i bio je,savrsheno ziva i sve tvoje kile mesa i kostiju prosulo se po snu,jutarnjem….Iz tebe je duh leptira pronashao put,nije lutao,zamaglio mi je ochi i…

ISKRENO DOBRO JUTRO,POSLEDNJI PUT

DRUŽE MOJ,FAKIRU NA ŽIVOTNIM BODEŽIMA, SADA VIŠE NIKOM NE SMETAŠ, NIKADA VIŠE NEĆEŠ SMETATI, TAMO GDE SI OTIŠAO BIĆE TI I TOPLIJE I MIRNIJE, OSTAO SI SAMO DUŽAN PROSTIM PROLAZNICIMA OSMEH NA SVAKO JUTARNJE,POPODNEVNO I VEČERNJE PLJUVANJE, REČI KOJE NIJEDAN ŽIVI STVOR NE ZASLUŽUJE, BESNE I TRULE POGLEDE PUNE GORČINE I PONIŽENJA, OSTAO SI IM DUŽAN,DRUŽE MOJ, KAKO ĆE SAD POČETI SVOJ BEZLIČNI GOVNJAVI DAN, NEĆE IMATI KOGA DA PLJUNU,I UZVISE SVOJ PRESTO NA JOŠ JEDAN VIŠI NIVO BLIŽI ŽIVOJ SMRTI, DA OBUČENI I NAHRANJENI HODAJU,A DA PARFEM NE POPRAVLJA…

RECKA

I kradem te,svaki put ti kradem deo tela i skupljam na velikoj polici bluda, a preko usana teško prelazi priznanje kajanja,sete,krivice, ne ne… nema očiju lopova koje vide put,niti srca bludnika koje oseća ubod zaoke vremena. Svesno te kidam a ti se svesno opraštaš od sebe, ostaje još malo zrno tela zbog kog sam te i načeo a ti pristala. Svaki trzaj mišića je sat vremena lažnog pravdanja nekom osuđeniku na tebe,na robiju, dok polica bluda krasi prostor pravog robijaša i lopova tela koji slobodno hoda bez tereta na leđima,jedna…

Pronadji me….

Pronađi me… Opet te lažem,ni sam ne znam gde sam Ni sam sebe ne mogu da pronadjem Da ti kazem da mi pisheš,neznam adresu koju bi mogla napisati Grad,ulicu,mesto na planeti zemaljskoj koja mene skriva od pogleda svih koji su mi nešto značili, A ti,ipak,pronadji me… Neznam,adresiraj taj mali poljubac na sve kafane sveta Na sve jednosmerne ćorsokake onog grada U kojem sam te pratio kao mali pas Vodio te po obalama reke i smeškao se i kad mi do smeha nije bilo u hotele sa dve zvezdice koje sam…

IZGUBLJENI STAN

Sa prozora izgubljenog stana i dalje se vidi reka, Složeno rublje iz ormara poklanja prostoru miris nevinosti, Postelja izgužvana,meka… Na satu rupa vremena pokayuje da je ipak vreme, Da su sati koji su s lakoćom radjali dane spokoja i ljubavi Zamakli oku, Otplovili,u maglu jutarnje svite čudnog grada i te… I te čudne reke, Svedoka i čuvara mojih koraka,reči,pogleda… Geganje starice ka gradu kroz usku ulicu S korpom u ruci,vrati sliku na svoje mesto, Moj kiseli smešak ratnika koji čeka presudu Protivničke vojske u zarobljeništvu, Dodir plamena upaljača i poslednje…

Još uvek zadrhtim

Još uvek zadrhtim, Kad bučne,bezobrazne kočije vremena Izviču slova tvog imena, Još uvek zadrhtim, Kad pepeo jeftine cigarete Neopaženo padne na tepih gde nekad behu Četiri stopala i dve boje čarapa, Nekad iste boje, Još uvek zadrhtim, Kad po navici stavim dve šolje za čaj… Različitih boja,nekad istih… Popijem svoj,a tvoj…čekam dok izdahne poslednji dašak Topline u vazduh…“probaj dušo,prijaće ti,pij ga dok je topao, To je jedino što znam toplo poslužiti…eto,jel ukusan?haha“ Ne…sećanja…hladan,ne pipnut… Još uvek zadrhtim Kad ubedim sebe da jastuk još uvek miriše kao tvoja kosa Kao one…

Vernost

Prolazi jednom,nakićena srebrnim utorkom i subotnjim osmehom popodneva, ali samo nakićena,jer nju čeka neko… Prolazi drugi put,potpetice besramno skidaju drveće do gole kore dok vuku stazu za sobom kao da je od gume,i gleda… gleda živu klupu i drvenog mene koji se pretvara u oko…obrve…gleda,a nju čeka neko… Prolazi treći put,ima i miris šapnu mi klupa u tajnosti,gasim neupaljenu cigaru i rado pristajem da uguši klupu i ukine četvrtu apokalipsu prolaska,”da,slobodno je”… a nju čeka neko… Da,imam sat koji ne voli puno pitanja,ne pokazuje vreme nego da je vreme, zna…

Dete oseti

I zaista ušao je velik,mirishljav i ponosan, vukao je za sobom jednu pogreshnu vremeshnu rupu, tu rupu mi smo zvali nekad tata… seli su,kao u ona vremena kojih se ja ne secam, vremena koja mi se i danas preprichavaju kao… kao neka divna vremena,vremena harmonije,osmeha… ja,onako mali gledao sam iz mravlje perspektive veliku porodicu u dva vremena… doshli su po mene,da me vode iz kuce kuci eh…veliki deda,ponosni,uvek je takav bio, prichao je vic, dok je chashicu rakije ispijao filmski za trenutak smeh je ovladao sobom, rupa beshe zatrpana na…

Kašikica osmeha

I vidiš,opet sam tu,opet si tu, kažu ljudi,zločinac se vraća na mesto zločina, a šta je bilo prošli put, koja hemija je popunila prostor, jesmo li načinili zločin? potpuno drugi ljudi,prolaznici, muzika… a mi smo isti,mi smo opet tu, kao da nismo ni odlazili… moraš otići da bi se vratio, ali ovaj zakon u ljubavi ne važi, možeš otići na kraj sveta i opet nisi otišao, tamo si,tu si,i ko je još tu? ti…ista kao juče, kafa kao i obično sa mlekom i kašikicom osmeha, na dršci šoljice ista ruka,…

Nekad i sad

Tebi,moja buduća… moja sadašnja ljubavi, davno bivša… ne dozvoli da bez kišobrana na kišu prošlosti izadješ, ne dozvoli da ljudi čitaju sa tvog lica da postoji bivša ljubav, ona ne postoji… jedna ljubav je uvek ljubav, ona ce uvek biti umetnik jedne tvoje bore jednog tvog osmeha koji ce biti naslov necijeg sna, i tvoj dragi oziljak na srcu,kog rado spomenes, kog rado i ti sanjas… noge i ruke nisu jezik srca, jezik,telo…ne, oči govore jezik srca,oči teraju srce da postanu oči, da vidi ono što one vide, da lupa…

Ružičasto nebo…

Dan mirise na tebe, letnji topao dan, ulica gospodarica breze i mnogo dece nasmejanih lica, koraci mi se gube, zemlja nikad ne bese tako mekana pod nogama kao danas, poput prstiju koji tonu jedan po jedan u avanturi po tvojoj kozi… satkanoj kozi od morskih dubina i arome jutarnje rose u neuredno pokosenoj travi… da,tako ljubav drzi svet na dlanu, jaka kao radost mornara pred kopnom, osetljiva i jedva cujna poput tisine koja odzvanja i vlada pustinjom kad je mrak poljubi. I mislim na tebe,ko ne bi, krunisan obelezen tvojom…

Smem li da te zavolim…

Smem li da te zavolim? hocu li videti most i na njemu nasmejanu devojcicu punu cveca, njen lik u potoku dole, hoce li ptice pevati drugu strofu zajedno s mnom? Smem li da te zavolim? koliki je limit ljubavi i kad krecu da seku nozevi odbojnosti? da li tvoje oci menjaju boju.a usne, hoce li one uvek mene imati za stit od ljubavi od vetra ljubomore? Smem li da te zavolim? tvoja pesma disanja i note prstiju, jel uvek balada? hoce li se sat zbuniti kad se dodirnemo, hoce li…

22.Februar….

Samo kad prodje ulicama, kad se usunja pod kozu i misli, kad toplota adresirana na vase srce nepozvana dodje…. kad se ukaze….kao pahulja usred leta…. produzeni monolog ukrasen Zvezdicama, u sjajnom pogledu pretace zlatna masa celog sveta svesno u nesvesnom polju,opijati neznih obrva i kose poput Cezara….Napoleona….osvAjaju cula vida i mirisa rukama neznim kao plis,zagrljaj vredan poslednjeg daha na zemlji medju obicnim ljudima, vrhovi ne uMiru,oni vecno zive…. pre 23 godine,par minuta i sekundi,rodjena je ona… moze li neko krojiti lepse snOve, moze li neko hodati iznad svih a svima…

Ljubav

Drhtaj tela kad san prosara javom, tesko je objasniti sebi samom, da dusu obuzima slatka jeza, nekad busna ko alasova mreza, ponekad tuzna kao blistava breza, ipak,lepa i neodoljiva, kao u pustinji vreloj mala oaza. skakanje srca i svetiljka u dubini stomaka, koja se pali na blagi suzavi pogled, u oci neznije od pamuka, prelepih duginih boja iz jedne boje, kad znas da su samo tvoje, da zive za tebe i ti za njih, bozanske,lepse od svih ostalih, kad znas,da ih hranis sobom, da ceznu za tobom… i u mraku…

Samoća

pitao sam se onako u dosadi, kakav je zivot samca, kojim redom njemu idu dani, ko mu skuva kafu,kad na posao urani, kako zaspi,kako se budi, sta sanja na obe polovine kreveta, kome se smeje,i za kim place, sta mu prica ogledalo, s onog kraja sveta. Mozda mu samo crna samoca po kuci seta, nema i slepa, stvorena i rodjena iz kazne i greske, nikad sama ne dolazi na vrata, tuga i ludilo se bezsramno taloze, kao prasina na ivici slika,kao paucina u cosku sobe. sreca,covek sam na mestu,samocu nisam…

Ona

i slagao bih sam sebe i tebe kad bih rekao da sam sreo devojku koju sam znao tako,nikako tek ono sto oko uhvati a uho samo propusti i da dani ucine,da oci gledaju dalje da usi cuju sum hoda,disanje i otkucaje srca da pozelim svaki vetar koje tvoje telo napravi kad prohuji pored mene, kao more kad se odbije od stene, i odnese jedan kamencic na dno, moj mali smesak koji ti ni ne vidis al odneses ga i radja se drugi,treci… brze i prelepe ruke,ukrasene samo darom prirode tako…

Dim ljubavi

Putovali smo i isli smo svuda, na razna mesta u godinama mladosti, to je postala navika,ukras svakog leta je more, ukras mora smo mi,a ukras nas je ljubav koja se ponekad desi… nije cesta ljubav na prvi pogled i nije cesta ljubav na daljinu,takvih ljubavi ima malo a one,one gore i plamte kao lava u vulkanu, i gase se poput svece na kisi,i ostane dim, a vreme dim razlozi u secanje,sliku,pricu… da,Dajana…ime mog albuma slika,ime godine 2003 i ime devojke koja se upisala u moju knjigu srca dragih lica. Sunce…

Pismo

i znam da cujes moje korake, i znam da na pragu nase kuce jos uvek places i dozivas moje ime ne tesi se time,necu doci i mnogo ce vremena proci opet mene nece biti voleo sam tebe,ne kao ti mene i ja sada dok ovo pisem placem i secam se kako uspomene crtaju slike nasih zivota daleko sam od nas,tebe samo,samo te molim zaboravi sve,pocni ispocetka podelili smo metak tuge u grudima zamazali oci ljudima,i oni nas bacili u zaborav. nekada…zbog tebe su jutra svitala nekad je i noc zbog…

Kajanje

U tuznoj noci cuje se samo tisina koja odzvanja teskim galopom bola, ostavljajuci tragove u prasini vremena koja nije imala snage da se zbrise. Bol…krupnim koracima ide ka nekom samo njemu poznatom svetlu, nekoj nadi da sam sebe ubije.Da samo postoji neko ko bi misli ocitavao na papiru, pisao siljastim slovima kajanje I grehe,podesavao sudbinu.Tragovi postaju sve dublji, na stare dolaze novi,a nevidljiva ruka ipak ispisuje suludo sutra I veru. Svakim treptajem oka deluje sve jasnija,vraca misli,gorku stvarnost zaboravljenog dogadjaja.Obavljenog zadatka,slomljeno srce,nestaje… Pohabana hartija ispisanih zivotnih stranica,jedna olovka, secanje,mucenje.Prasina je…

Dve iste osobe…nikad

kada bih samo mogao da se probudim laksi sam nego ikad i nista ne osecam sva ta draga lica,kolone ljudi za koje sam ziveo,moja basta ljudi i cvetovi proslosti i ovog cudnog svetla sada bojim se visine,i gubim vid kuce,krovovi,drvece…oblaci koliko to ide,koliko suza bi mene vratilo dole koliko ce mojih sitnica jos ziveti posle mene u drugima,koliko ce moje reci lutati ulicama moga grada,koliko me je devojaka znalo a ja ne videh iste… kako li ce patiti moji stolovi kafana sami, ko ce piti moje pice u 9 i…

Bistri pogledi

Nisam nikad voleo vodu,znate? promenu sredine,vazduha,ljudi, osecao sam se kao unikat nakaza u kog gledaju i lupkaju mi po glavi, ja sam samo ziveo svoj mali zivot, usamljen, na malom prostoru,cesto zamisljen, kako je izvan ovog sveta, da li je i tamo ceo dan,godina i vek oblozen zidovima sa brdo ociju? dosadni zvuci koji su uvek isti, ista svetlost i isti mrak, tako sam sam i tako mali, imam osecaj da jedva cekaju da umrem, da se obraduju. Jednog suncanog jutra… ugledao sam nesto novo u mom zivotu… ugledao sam…

Voz

I cekam, Vreme glumi izgrebanu traku I sve nesto nece da prolazi, Casovnik koji pokazuje pola tri Vec nisam trebao da vidim, I sad mi nekako postaje tezak Surov I prost,ni nema kazaljke Tako sad mislim o njemu To je hteo,sad I nije sat Glupa stvar koja visi I laze istinu. Par ljudi ceka s mnom, Oni I ne gledaju u sat, Njih je izigrao,nasminkao A mene nije,osecam da cu cekati vecnost Ali,odgovor ko u inat,voz stize. Nisam bio u pravu. Bilo je mnogo slobodnih mesta, Seo sam na jedno…

Zidovi nas

I sta sad,sta biva Sedite za stolom sa tri nepoznate cure Zurka je monotono vesela I lazno nasmejana Svaka bi htela a I ne bi, Da vas pita nesto,jer sve je vec sto puta Pitano I receno Mi momci,ha,kao jeftini barut Na rasprodaji Upalimo se na prvo obracanje, Kazemo ime,zanimanje,interes I smesno promenimo boju E pa nije tako,ima I ostatak iz deljenja To su svi oni koji su zidali zid odbrane Od nicega za nesto Potajno sanjate o uperenim ocima u vas I to tri para ociju, Zvuci nemoguce,ali Ako…