Dan kad sam umrla

Nebo je bilo narandzasto tog dana kad sam umrla. Bez suza, bez osmeha, u malim cipelama sto mirisu na jorgovan. Prozor je bio otvoren tog dana kad sam umrla. Ulice puste, pune gomile koja nikud ne zuri. Violine su jecale tog dana kad sam umrla. Pesme ludaka i ocajnika, kurvi i bednika, nevino su utihnule. Vetar je imao opor ukus tog dana kad sam umrla. Misli su letele nemocno kao leptiri uhvaceni u mrezu, kad se koprcaju i mole. Silno i uzaludno sam volela zivot tog dana kad sam umrla.

Lutkar

Izrezbari mi kosti od Ideala, dodaj malo tkiva od Nade, u srce mi utkaj Ljubav, a u vene ubrizgaj Volju. Prisij mi kozu od Lepote, ruke pozajmi od Poezije, a noge ukradi Slobodi. Ispuni mi oci Vecnoscu, usi prilepi Muzikom, a kosu ispleti od Snova. Samo mi nemoj crtati osmeh, nek ostane i malo moje ljudske Tuge.

Kolekcionar osmeha

Nosi kaput od tvida i ofucane cipele, hoda desnom stranom ulice. (Ponekad levom, kad zaboravi na paranoju) Zastaje ispred izloga sa knjigama. Ugleda jednu malu obicnu sakrivenu. Na koricama je devojka koja se smeje. Ima plavu haljinu i dugu kosu. Vraca se kuci i odlaze knjigu na policu gde je jos mnogo knjiga bez korica. Devojku u plavoj haljini stavlja na zid gde je jos mnogo ljudi koji se smeju. Zapali cigaretu uzima svesku staru prastaru poderanih stranica i belezi jos jedan svoj podvig, kao i svaki put kad pronadje…

Dani

Dan 1: Pogledom trazim njegovu kosu. Prevazilazim napore da savladam tisinu. (Tisina medju nama nikad nije prijatna, dosadna je) Dugo prica o apatiji, o svom debelom sefu koji ga maltretira, o stetnosti duvana, o samoubistvu. (Ne,ipak ga ja nagovaram na samoubistvo) Dan  2: Nije me prepoznao. Imam naocari i ljubicastu kosu. Kaze da sam lepa. Sedimo jedno naspram drugog, zeli od mene sve, a ne sme nista. Mislim da uziva u bolu koji mu nanosi moja ravnodusnost. Rastajemo se. Ne mogu da disem. Dan 3: Lezim u prljavom krevetu. Starac…