Žena

Želja si moja i plamen što u meni tinja. Izvajana rukama bogova, svetima si svetinja. A, vetrovi nespokoja, opet me nose, do tvoje, razbuktale, vatreno crvene kose. I dok zanesen stojim, jedva čujno molim… Ne otvaraj oči, jer sa prvim svetlom iluzija će proći. Tada na oči pašće mrena i ja shvatiću da ipak nisi savršena žena. Stoga spavaj, sanjaj najlepši san, tako ni ja neću biti sam.

zelja

Noćas po zidovima sobe, Igra plamen sveće. Seća me na trenutke one, Na sate neizmerne sreće. I ovaj zvuk, što osmeh na lice stavlja… I on me u zagrljaj radosti baca. Telo mi opet istim žarom gori, Želja za tobom i dalje me mori. Čeznem da opet svaki deo mene, Pod prstima tvojim igra… Da opet po meni izrezbariš sve uvale i planine, Da telom poteknu reke miline. Dozivam te da sad, isto kao i tad, Po meni oslikaš sve detalje strasti… Dođi i upali vatre koje ni kiše neće…

Ispovest lutalice

U beskraju mokroga puta, Stazama lutalica, Tražio sam nadu. Sa trošnim štapom I blesavim inatom, Trošio sam sate. Pevao, pričao, urlao, besneo. Bio sam srećan i tužan I slomljen i ružan. Sanjao sam postelju toplu i Ruku meku, ruku žene, što je volim. Sanjao sam san koji boli. Jecao sam i dozivao I više nisam snivao. Iščezao je lik nepoznate persone, Ali srce i dalje pamti mirise one. Sveža kafa i voćni sok, Sve što sam imao uzeo mi Bog. Zato lutam, jer jedino to znam. Zato tražim, mada ne…

kraj

Beskonačna prolazi noć, Zora nikada neće doć ’. I sa grane vlažne, ćuk, Težak ispušta muk. Ori se šuma cela, Potresena drhtajima golih tela. Poslednji koračaj za nadu i spas, Poslednji krik za izgubljeni glas. Izgriženi stidom, pnosni ljudi hode, Više ih ne brine gde ih to vode. Još minut znači život ceo, Žive ga opet deo po deo. Opet su srećni, piju topli čaj, Najlepši je, kažu, ledeni kraj. Zaležena usta molitvu mole, sećaju se svih koje vole. I kao pahulje snežne što padaže tad, Padoše junaci, starci, čak…

Snovi

Sanjala sam mora i planine, Sanjala sam neba i visine. Letela sam visoko, kao ptica rajska, Mirisala nadaleko kao ruža majska. Osmeh moj krilio je svet, A sada letim poslednji let. Sanjala sam kočije i konje vrane, Sanjala sam brojne svatove zvane. Pevala sam kao slavuj maleni, Igrala do poslednjeg takta. Jutrom se radosna budila, Dan beli sa nadom čekala. Sanjala sam snove i sa strepnjom iščekujem nove. Moji sni sada su sivi, U njima sada tuga živi. Umirila se ptica rajska, Uvenula je ruža majska. Moja noć sada je…

Zašto?

Suzu čistiju od boli na jastuk ove noći spuštam. Nesreću i  tugu, opet nevoljno kušam. Kao potok ka reci, tebi ja sam došla, Bilo bi bolje da sam crnom vragu pošla. Sada očajna kunem i kletem. Teram srce da se smiri, da utiša oluje, Molim dušu da ne boluje. Molim Boga da mi nadu pruži, Da mi tvoje delo dušu ne naruži. Tražim tebe u sebi, dok tvoje ruke spavaju na meni. I slutim da neće brzo doći kraj, Neće skoro zaborav. Ljutim se, plačem i molim… O, zašto te…

Jutro ljubavi

Jutros je zora svilenu pesmu tkala. Kapljica rose na tlo je pala. Zraka sunca obasjala je lice tvoje, Zaigralo ludo, srce je moje. Svaki deo tela mene je pevao, Igrao…vapio za dodirima tvojim. Leptir, čarobni let je leteo, Krilio te krilima svojim. Jutros se nebo smešilo, Kao da me je tešilo. Crna ptica nebom je plovila, Oblak beli je gonila. Da ode, pticu sam zamolila. Sreću što mi kvari, sam je korila. Suzu bisernu na jastuk sam pustila I „ja ga volim“ jedva čujno izustila. Jutros je zora svilenu pesmu…

ljubav…

Med i mleko, usne tvoje, Neka sada budu moje. Po mom telu slikaj, čarobnim pokretima, Svaki deo tela ispitaj. Zamisli da sam reka, Po meni zaplovi. Ja volim te i ti mene voli. Zamisli da sam nebo, Poleti visoko, dodirni zvezde. Zagrli me snažno i poželi. Neka ti telo vatrom gori, kišom poljubaca ću da je gasim. Dodirni me lagano i probudi u meni usnule strasti. Kreni i zaboravi na zakone i vlasti, jer Ljubav je bezvlašće, Anarhija srca…

opet prevarena

Noćas sam opet do tebe prošetala. Opet sam gazila poznate staze snova. Utehu, zagrljaj i ljubav tražila iznova. Opet sam drhtala u tvome naručju. Želju silnu poljupcima gasila. Opet sam ti sebe dala, Opet sam se bolnom užitku predala. Volela sam, bila voljena, Želela i bila željena. Opet sam snovima bila prevarena.

Da li ćeš?

Prolazi leto i dolazi tmurna jesen. I dok zamišljena kroz prozor gledam, Razmišljam, zamišljam… Da li ćeš kao i ja, u daljinu uputiti pogled snen i zanesen? Da li ćeš misliti o sjaju zvezda i prostranstvu neba? Ili ćeš se pitati , zašto…??? Da li ćeš biti sam, da li ćeš misliti da to tako treba? Da li ćeš u kišnoj kapi prepoznati moju suzu, Što za nama žali, Što i dalje vapi, Vrati se… Dodji  i opet mi donesi leto…

ma gde god bio…

Ova noć je stvorena za ljubav. A tebe nema? Umesto tvojih ruku, Noćas grli me mesec mlad. I dok zvezde me ljube, ja za tobom čeznem sad. Ova noć je stvorena za ljubav. A, od tebe ni glasa. Poljima se žuto klasje talasa, I  cvrčci poje pesmu ljubavnu. Ova noć je stvorena za ljubav. Ma gde god bio Sklopi oči i ja ču ti doći. Ova noć je stvorena za ljubav.

hej ti

Hej ti, čuj šta ti zborim. Noćas me jedna želja mori. Noćas su mi usne željne, Noćas bi moje ruke da budu vredne. Ma, hajde, ne budi stidan, znam ja da znaš ti to… Noćas mi telo vapije za zagrljajima. Hajde, ne smem noćas biti sama. Samo me poljubi slatko, Sve ostalo biće lako.

Ti

Na livadi malenoj, Obasutoj cvećem, Sedela si Ti. Izgledalo je kao da nekog cekaš. A, ja kao omađijan, zastadoh I gledah opijen. Nebo te je pokrivalo, Sunce te oblačilo. Mirisala si na lavandu. Htedoh da produžim, Ali mi noge bejahu teške. Možda si me i videla, Možda me se i danas setiš. Ne mari… više ne znam ni da li to bio je san. Ali od tada, I kad sija sunce, I kada kiša pada, I kad se poljem širi miris cveća… ja na tebe mislim, mislim svaki dan.

Sama

U ovoj noći vreloj, U kojoj sam rekla zbogom pameti, Opet mislim o tebi, A dala sam si reč da više ni luda to ne bi. I opet mi suza u oku igra, kao da joj je tesno tu pokraj tebe, u duši mojoj, u mojim očima… htela bi da krene niz obraz, da potekne sve do vrata, da dotakne sva mesta  koja si celivao dok još bila su ti draga. Ali ne dam joj da krene na taj put bez povratka. Ne… ovaj put ću ostati jaka… Ali, dok…

uspavanka

Spavaj, čedo malo, Oko tebe andjeli su, Čuvaju te, paze od svih zala. Spavaj, dušo mala, Spavaj,sklopi oči snene, Spavaj, majka je kraj tebe. Spavaj, milo moje. Snevaj mora i planine, vini se u nebeske visine. Spavaj. I ne brini, mama te čuva i bdi, Pazi da ti mirni budu sni. Spavaj.

MOLIM VAS

O, duše sitne, Duše jadne. Zašto nemate srama, zašto je moj bol, vaša hrana? O, duše pokvarene, Ne dirajte dušu moju. Idite dalje… Hitajte u pohode novim napaćenim dušama. Idite, kod mene ćete i gladne i žedne ostati. Ja nemam suza da vas pojim. O, zar ćete kao bedni lešinari skrnaviti, To, za mene sveto tle. Tu je nekada njegov pogled spavao, A sada je to dom tuge i jada. O, kada, Kada ćete otići? Postajem umorna i spava mi se… Bežite… zar ne čujete? Idite i ostavite mi ostatke…

VOLIM TE

U pokošenoj travi, U poslednjoj kapi rose, Svuda mi se tvoj lik javi Misli me stalno tebi nose. U lahoru vetra te osetim I kao u živo blato, tonem, Pokušam li da te dohvatim. Sanjam te i odbijam da se probudim. Ne. Ne želim opet da te izgubim. I sve je tako stvarno… Ne, ti nisi prividjenje, Ti živiš u meni stalno. Kada dišem, Činim to za dvoje, Jer sve što je moje, zauvek će biti i tvoje. I ne dam tuzi da me slomi. Za tebe živim i samo…

Hajde

Hajde… samo napred… Udari tamo gde me boli, Ponizi me. I ne brini za mene, Jer  moja duša je poput feniksa, Besmrtna i neuništiva. Hajde, ako će to sreću da ti pruži. U naše ime bih podnela i žarka leta i surove zime, nemirna mora i okrutne plime. Za tebe  bih i žuč pila, Jer i tada srećna bih bila.

Sećanje

Pogledaj u nepregledna polja. Vidiš li? Pogledaj bolje. Ne sećaš se. Neko pleše. Čuješ li muziku? Crvena polja maka, Težak miris podneva, Cvrkut ptica… i ti… Da li se setio? Poljubi me. Učini da prošlost postane stvarnost.

Nemoj

Raširi krila i poleti visoko, ne osvrći se, nema svrhe. Iza nas je ostala provalija, Bezdan nas je progutala. Nema nas više. Poslušaj me, Ne muči sebe. I tu suzu koja ti igra u oku zadrži, Samo će ugasiti i ono malo žara što negde duboko u nama tinja. Ne plači, nemoj ni gledati. Zatvori oči i leti, leti visoko.

San

Kad padne mrak I zemlja obuče crni frak. Kad nebo prekriju zvezde I moji snovi nepoznatim pučinama zajezde. Tada mogu sve, plakati, moliti, bez stida preklinjati. Mogu se smejati, pevati, bez osude i bez prekora. Tek tada živim, tada vidim, zivot ne čine stege iograde krute. Ali, život ima čudne pute. Zato sanjam, sanjam i Da mi ne uzme sne, Boga molim. Samo u snovima volim, U snovima praštam, Sanjam i maštam.